Vajda zavirio u intimu svoje duše: Novak me zove „brate“

IMAO sam veoma lepo detinjstvo. Svako leto je cela porodica provodila kod baka, sa očeve strane, u banji Pještjani, a sa mamine u selu Hutki, blizu banje Bardejov. Uprkos teškoj situaciji tada, uvek smo imali porodični mir i spokoj. Taj osećaj ću pamtiti zauvek."

Tim rečima slovački trener Marjan Vajda započinje ekskluzivni razgovor za "Novosti", u kom se sa radošću prisetio emocija koje su obeležile njegovo odrastanje i opisali prvi životni krug - od dečaštva punog boja, ukusa, mirisa, do dolaska na planetarni tron, na koji je stigao zajedno sa Novakom Đokovićem, svojim prijateljem, bratom, članom porodice.

o Kako je bilo odrastati u Čehoslovačkoj sedamdesetih godina prošlog veka?

- Svoje detinjstvo mogu opisati kao dečiju slobodu punu avantura i otkrivanja tajni, ne samo prirode već i samoga sebe. Moje bake su bile veoma pobožne žene, tako da je u našoj kući, pored ogromne gostoljubivosti, postojao i određeni vid discipline, koja se kod nas dece ogledala, na primer, u učenju molitvi. Nikada neću zaboraviti čistu i mirišljavu sobu, miris putera, mleka i sveže ispečenog hleba - priča Vajda.

o Koja je najvažnija stvar koju ste naučili od roditelja?

- Moji roditelji su se venčali pedesetih godina prošlog veka kada je na snazi bio strog komunistički režim. Otac lekar je upoznao moju majku u Povaškoj Bistrici, gde sam se rodio kao najmlađe dete od četvoro braće i sestara. Otac se zbog lekarske službe preselio u Nimnicu, gde su pedesetih godina gradili hidroelektranu. U našoj državi je obilje prirodnih lekovitih voda, pa je došao na ideju da bi se to moglo iskoristiti za lečenje ljudi. Otkrio je izvor i tu postavio temelje banje Nimnice. Korišćenje te vode je imalo veoma pozitivne efekte na zdravlje ljudi. Bivali bi izlečeni. Iako to nije bio lak period za nas, mama je održavala lepu porodičnu atmosferu. Moji roditelji, braća i sestre bili su i jesu (otac mi je umro 1990. godine) pravi primer porodične sreće i uspeha.

o Da li ste se bavili sportom kao dečak?

- Moj otac, ne samo što je bio izuzetan doktor, već se posvećivao i sportu. Kad je imao 35 godina, još ne znam iz kojih razloga, postavili su u Nimnici teniski teren i moja braća su počela da igraju tenis. Ja nisam, hteo sam još da uživam u detinjstvu. Tenis sam počeo da igram tek kad smo se preselili u mesto Pještjani, kao desetogodišnjak. Otac me je upisao u lokalni klub. Nisam ni imao drugog izbora. Ali, moram da priznam, tenis me je potpuno osvojio, zaljubio sam se u taj sport.

o Kakav ste bili đak, da li ste voleli školu?

- Uporedo sa školom sam se posvetio tenisu i svoje školske obaveze sam ispunjavao veoma dobro. Osnovnu školu sam završio kao odličan đak. I u srednjoj školi sam bio prilično dobar. Nisam imao omiljeni predmet, a ako sam morao da učim to su bili slovački jezik, istorija, biologija i engleski.

o Pamtite li snove iz tog vremena, koliko njih ste ostvarili?

- Kao malo dete bio sam u bliskoj vezi sa prirodom u predivnom okruženju u kojem smo živeli. Kasnije sam se saživeo sa tenisom u mestu Pještjani i u Bratislavi gde živim i danas. Zanimljivo je da jesam imao neke snove vezane za sport, ali ne tako definisane. Možda sam bio predodređen da ništa ne određujem. Tako da je moj život jedan veliki san! Živim i sanjam i živim! I tako to treba da bude.

o Ispričajte nam o svom prvom susretu sa Novakom, 2006. u Parizu?

- Sve je to bilo veoma čudno. U tom periodu nisam imao posao, a Novak je tražio trenera. Sve se to poklopilo u Parizu na Rolan Garosu. Stigao sam tamo sa ćerkom Natalijom i odmah sam se sastao sa celom njegovom porodicom. Imao sam osećaj da su emotivno veoma povezani i da se drže zajedno. Veoma smo dobro međusobno komunicirali, a iz Novaka je zračilo samopouzdanje. Odmah posle prvog susreta sam imao dobar osećaj, iako uopšte nisam znao u šta se upuštam.

o Kako je bilo raditi sa njim u početku vaše međusobne saradnje?

- Sve je ubrzo krenulo u dobrom pravcu i ja sam se uključio u beskonačni krug stvari vezanih za veliki Novakov cilj, biti broj 1. Uživao sam, posao me je ispunjavao, a Novak je bio sve bolji i pobeđivao je. Iz godine u godinu je napredovao na svetskoj rang-listi. Rezultat toga je da je postao broj 1. Naravno, nije bilo samo uspeha, bilo je i trenutaka stagnacije, prevazilaženja kriza i strašnih pritisaka koje je trebalo pretvoriti u pozitivno razmišljanje i delanje. Za to treba vremena i strpljenja, a ja to imam.

o Đoković o vama govori kao o drugom ocu, a kako se vi njemu obraćate?

- Oduvek sam smatrao da je Novak odrastao u porodici u kojoj vladaju dobri porodični odnosi. Veoma je lepo vaspitan i ima poštovanje prema okolini, a i treneru. A to, da je izuzetno talentovan, nema nikakve sumnje. Iskoristio je svoj talenat uz naporan rad i odricanje. Novak zna koliko mu znači porodica i koliko je truda uložila da bi on mogao da bude na vrhu, uspešan i slavan. Možda je upravo zato, što sam se u početku susretao sa njegovom porodicom, a i zato što sam njegov trener i mentor, Novaku prirodno da me oslovljava sa "brate".

o Šta je to u čemu ste mu najviše pomogli, kad je reč o igri?

- U početku, kad smo se sreli, Novak po mom mišljenju nije bio tehnički savršen kao što je sada. Ključno je da se uvek trudi da se usavršava. Neprestano ima želju da bude najbolji na svetu. Mene to takođe motiviše, iako je to već postala rutina. Glavna njegova prednost je bila i jeste to, što je on tip koji pobeđuje i to je duboko ukorenjeno u njemu. Za mene kao trenera pobeda je odgovoran pristup ka treningu i profesionalizmu u svakom pogledu. Novak to čini. Tu sam kad sam mu potreban, znam da mu pomognem u pripremama, i u to može da se pouzda.

o Imate dve divne ćerke koje se takođe bave tenisom?

- Moje dve ćerke su mi veoma bliske i privržene našoj porodici. Odgovorne su. Starija Nikola je pored školskih obaveza stalno u kontaktu sa tenisom, a mlađa Natalija pokušava da igra tenis ozbiljnije. Drago mi je što zdravo razmišljaju i imaju praktičan pristup životu. U osnovi su vesele prirode.

o Supruga Ingrid vam je veliki oslonac u životu?

- Upoznao sam Ingrid na Fakultetu za sport i fizičko vaspitanje kada sam radio prijemni ispit. Osvojila me je svojim lepim izgledom i izražajnim očima i prirodnim, a provokativnim osmehom. Zaljubili smo se, jer smo oboje voleli sport. Posle tri godine zabavljanja i zajedničkog života venčali smo se 1988. godine. Od tada smo, bez prekida, 26 godina zajedno. To je lep brak, ona toleriše moja duga odsustvovanja i stalna putovanja. Cenim što uspeva da savlada sve porodične obaveze i tačno zna šta treba da uradi da porodicu održi na okupu. Divan je osećaj da jedni drugima pripadamo i za to sam joj od srca zahvalan.

o Kako to izgleda biti Marjan Vajda?

- Drago mi je što sam ostao veran sebi i svaki dan mi je dragocen. To što svakog dana radim ono što mi čini zadovoljstvo, to što su moja deca zdrava i što traže taj ispravni smisao života. Izuzetno mi je drago što sam upoznao Noleta i što sam i dalje deo njegovog cilja, da bude najbolji na svetu - zaključuje Vajda, koji će pomagati Đokoviću i u 2015. u ulozi člana stručnog štaba.

PROČITAJTE I OVO:
* Karadžić: Opozicijo, džaba si krečila!
* Zvezda angažovala Stojanovića, čeka se Orlandić
* Gaćinović meta Partizana
* VIDEO: Đoković izveo početni udarac na fudbalskoj utakmici
* Saopštenje UO Partizan: Stanje u klubu katastrofalno, Nikoliću jednoglasna podrška
* Salami se dogovorio sa Crvenom zvezdom
* Preokret u Humskoj – Nikolić ostaje na klupi Partizana!
* Krstić: Vreme je da me Marjanović zameni u reprezentaciji; Ivković mi je kao otac