Novak: Neka vas snovi vode

OD SPECIJALNOG IZVEŠTAČA

SPORT ima moć da promeni i inspiriše svet, da probudi nadu gde je pre toga bila tuga. Ima moć da ujedini ljude kao malo šta na ovom svetu, samo su neki od Laureusovih postulata koje je postavio Nelson Mendela na prvoj dodeli nagrada ove fondacije, još pre dvanaest godina.

Zaista, prestižna statua, koja simboliše svih pet kontinenata ovog sveta spojenih u jednu celinu, i ovog puta je otišla u ruke sportiste koji je pravi primer ovih reči čuvenog južnoafričkog predsednika i velikog humaniste.

Novak Đoković je čovek koga vole svi, bez obzira na boju kože, državu iz koje dolaze, versku pripadnost ili bilo šta drugo što razdvaja ljude. Vole ga jer je šampion, ali i zato što je dobra osoba, iskrena, vaspitana, karakterna i jedinstvena. Vole ga i zato što im donosi radost, i u njima budi nadu da nije sve tako negativno kako im se ponekada čini.

Njegove titule su i titule njegove porodice, naroda, prijatelja i svih koji ga okružuju. Opet, Novaku ne smeta da tu energiju deli sa drugima. Toliko je pozitivnog naboja u njemu da je spreman da iz dana u dan čini mnogo toga kako bi usrećio druge.

Nekada drugi čine da usreće njega, a to se desilo u veličanstvenoj noći u Londonu, u Central holu u Vestminsteru, gde je izabran za najboljeg sportistu sveta. To je priznanje koje će zauzimati posebno mesto u njegovom srcu.

- Osećaj je spektakularan. Mnogo mi znači sve ovo. Bila je velika konkurencija, svi protivkandidati su imali sjajne sezone i nisam mogao više da tražim nego da među njima budem proglašen za najboljeg. Sama činjenica da sam se našao rame uz rame sa sportskim legendama na ovom događaju me je oduševila. Dva sata sam prosto upijao njihove priče sa oduševljenjem. Ma, da li ste videli kako je sve to divno izgledalo. Toliko šampiona, toliko legendi na jednom mestu, neverovatno - rekao je Novak, za "Novosti", posle ceremonije dodele nagrada.

Među tim asovima bio je i čuveni Alberto Tomba, koji nije štedeo hvale na vaš račun?

- Alberto je jedan od moja tri heroja, uz Majkla Džordana i Pita Samprasa. Ipak, iako su mi Amerikanci dragi, Italijan je broj jedan na toj listi. Moja porodica je, pre svega, skijaška, i sećam se da sam još kao mali gledao Tombu kako osvaja titule i divio mu se. On je veliki sportista i drago mi je što sam ga opet sreo, baš kao što sam se video i sa asovima kao što je Oskar Pistorijus i mnogi drugi.

Da li vam sve ovo deluje kao lep san ili stvarnost za koju ste se dugo borili?

- I jedno i drugo, ali poručio bih ljudima da što više sanjaju i neka se toga ne plaše i ne stide! Neka vas snovi vode napred. Ne smete da odustanete od onog o čemu maštate i što vas čini srećnima. Nisam ni ja imao mnogo kao dečak, pa sam uspeo da uradim sve ovo. Ako sam to učinio ja, možete i vi.

Navijači se uzdaju da ćete još dugo imati snage, uz njihov san da u 2012. uzmete sva četiri grend slema?

- Često su me pitali u poslednje vreme da li bih mogao to da ostvarim, a ja se trudim da im objasnim da je sve moguće ukoliko verujete u sebe. Moram da budem optimista i da nastavim da se borim za najviše ciljeve. Grend slemovi su mi, svakako, prioritet, uz Olimpijske igre, i svestan sam da sam, uz igru koju pružam, kandidat za titule na svim turnirima na kojima učestvujem.

Olimpijske igre u Londonu su događaj na kom mnogi očekuju medalju od vas?

- Veoma se radujem Igrama, i uzbuđen sam zbog toga, kao i svi sportisti. Reč je o najpoštovanijem događaju u istoriji sporta, a siguran sam da će London to odlično da organizuje. Čast mi je što ću da predstavljam Srbiju i boriću se da donesem medalju svojoj zemlji. U isto vreme, sigurno je da ću se potruditi da nađem vremena da pogledam i neke druge mečeve i podržim svoje prijatelje i kolege.

Koji sport vas posebno zanima?

- Pre svega bih voleo da posetim atletska takmičenja i plivanje. Ta dva sporta mi se dopadaju.

Pre OI, na Vimbldonu se održava grend slem, gde ste prošle godine uzeli pehar i postali broj jedan. Šta je bitnije, medalja sa Igara, taj grend slem, ili oboje?

- Svakako da su oba cilja veoma važna. Radujem se što ću biti u prilici da napadnem novi pehar sa Vimbldona, i biće vrlo zanimljivo videti kako će trava da se oporavi za samo dve nedelje, koliko traje pauza između ova dva takmičenja.

Plašite li se da bi Marej mogao da pronađe recept i da izađe iz senke najjačih, kao što ste to vi uradili?

- Ne volim bilo kakva poređenja sa drugim igračima, jer smo mi različiti po mnogo čemu. Drugačija nam je fizička konstitucija, nemamo isti teniski razvoj, mentalni sklop i zbog toga je potrebno da svako od nas pronađe svoj put. Ja sam dugo bio treći, a Endi četvrti, ali sam uspeo da se probijem do vrha, uz veru u pobede, psihičku stabilnost i iskustvo igranja najvećih mečeva.

Imate li neki trik u pomoću kog uspevate da pobedite šampiona poput Nadala sedam puta zaredom?

- Nema trikova, imam samo veru u sebe i mentalni potisak koji me gura napred. U trenucima kada se igraju veliki mečevi, poput onog sa Rafom u finalu Melburna, nema razmišljanja i kalkulisanja. Pobednika određuje veća volja za trijumfom i održanje koncentracije.

Koliko dugujete porodici za uspehe koje ostvarujete svih ovih meseci i godina?

- Ovo je individualni sport i prvo ja zaslužujem priznanja za rezultate, ali porodica i moj tim ih zaslužuju u istoj toj meri. Pomogli su mi da se razvijem, da postanem to što jesam, i pružili su mi bezgraničnu ljubav, koja mi stalno daje krila - zaključio je Đoković.