MIROSLAV Nikolić se posle više od decenije i po vratio u Novi Sad i Vojvodinu, grad koji je košarkaški iznedrio Milana Gurovića (NAP), Željka Rebraču (NAP) Darka Miličića (Sports vorld), Nikolu Milutinova... i klub u čijem dresu su jedan period košarkaškog odrastanja proveli: Nikola Jokić, Nikola Kalinić, Dragan Lukovski, Milenko Tepić, Zlatko Bolić...

- Prvenstvo je počelo, pa ćemo raditi u hodu. Imamo mladu ekipu, kojoj će se u bliskoj budućnosti priključiti nekoliko iskusnijih igrača. Želim da posle aktuelne sezone, usmerene na stabilizaciju kluba, počnemo da gradimo tim sposoban za više domete, vratimo Vojvodinu gde joj je mesto - kaže Nikolić, koji će obaljati ulogu šefa stručnog štaba, dok će na glavnoj trenerskoj stolici sedeti Marko Skoko.

Dok priča o novom izazovu, čovek pod čijim nadzorom će raditi kompletan igrački kadar, ne samo seniorskog tima, ima još jedan cilj.

STIGAO RADULOVIĆ, ČEKA SE DVOJAC ODMAH po dolasku Nikolića, uprava Vojvodine je krenula u posao ojačavanja igračkog kadra. Aleksandar Radulović (31, 188 cm) već je stavio potpis na ugovor sa novosadskim klubom. Pred dogovorom je i saradnja sa Andrijom Simovićem (24, 207 cm), dok uveliko traju razgovori sa Nikolom Maleševićem (30, 202 cm).

- Želimo da nastavimo tradiciju usmeravanja igrača ka reprezentativnom dresu koji je s ponosom i uspehom nosilo mnogo Novosađanja i momaka iz našeg kluba - dodaje iskusni stručnjak, čije su ruke učestvovale u oblikovanju ne malog broja igrača za reprezentaciju.

I to ne samo dok je bio trener Partizana i Crvene zvezde, nego i na klupama pomenute Vojvodine, zatim Vršca (tada Hemofarma), kragujevačkog i beogradskog Radničkog. Upravo iz Kragujevca su 2014. čak trojica momaka odletela ka svetskom srebru: Stefan Jović, Nikola Kalinić i Stefan Birčević, dok je na putu do evropskog srebra 2017. Dragan Milosavljević prošao kroz šumadijski klub (2009-2010), a Boban Marjanović kroz Vršac (2006-2010) i Kragujevac (2012).

- Razumem da većima mladih, osim da budu članovi reprezentacije Srbije, imaju želju da jednom zaigraju za jedan od dva najveća kluba. Ali, na tom putu važna stanica su ostali košarkaški centri. Eto, naveli ste lep primer Kragujevca. Setimo se Vršca, pa dodajmo Čačak, Kraljevo, Novi Sad, Suboticu, ostale beogradske klubove... Nije ništa novo ako kažem da su svi oni važni za našu košarku. Ukratko, potrebni su joj da bi nastavila da se uzdiže.

U Kini je zastala...

- Jeste. Nemamo šta da se krijemo. Prošli smo rezultatski loše. Očekivali smo više, bar neku od medalja, da ne kažem zlato. Jednostavno, igrači nisu izdržali pritisak. Glavni kostur tima nije dobro odigrao u dve najvažnije utakmice. Tu smo pali. Ali, tako je u sportu, nekad se desi da jedan ili dva loša momenta naprave granicu između uspeha i neuspeha - ne krije Nikolić, koji je iz prvog reda, kao član stručnog štaba, bio učesnik Svetskog kupa, da ga još boli Kina.

POUKE IZ KINE

NA pitanje o krivici za SP u Kini, Nikolić je bio direktan:

- Ko je kriv? Pa ako su stručnom štabu pripisivane velike zasluge za uspehe, a priznaćete, bilo ih je poslednjih godina, onda je pošteno da prihvatimo i najveći teret neuspeha, što smo na kraju, bez trunke dvoumljenja, i učinili. Važno je da kao reprezentacija izvučemo pouke iz svega, da momci koja su igrali izvuku pouke. Pametni su oni, vredni, radni, talentovani, dali su veliki doprinos u prethodnim godinama, a imaju još mnogo toga da pruže.