HEROJ. Veliki čovek. Srbijo, budi mu večno zahvalna. Neki od krupno štampanih medijskih naslova ispod kojih je bila napisana vest o jednoj ljudskoj odluci. Odluci Vasilija Micića da ostane do kraja sa košarkaškom reprezentacijom Srbije na Svetskom prvenstvu u Kini, nakon što je dan uoči četvrtfinalne utakmice sa Argentinom primio poruku da je njegova majka Vesela preminula od bolesti s kojom se borila godinama.

On se nije osećao kao neko ko je tim gestom zadužio naciju. Bio je samo čovek koji prolazi kroz najteži period u životu radeći posao koji voli. Posao za koji je rođen.

- Mislim da su mediji preterivali u tome. Nisam ja heroj, niti sam se osećao kao heroj. Ništa spektakularno nisam uradio. Mirne glave sam doneo odluku da ostanem sa reprezentacijom, to je i ona želela. Saigrači su bili zatečeni kada sam tog dana primio vest, nisu ni imali predstavu koliko je stanje ozbiljno. Nisu ni mogli da imaju, jer nisam mnogo pričao o tome. Sale Đorđević mi je rekao: "Idi kući". Rekao sam mu da ne želim i otišao u sobu. Želela je da igram. Mislim da sam doneo pravu odluku.

PROČITAJTE JOŠ: TUŽNA VEST PRED DUEL SA ARGENTINCIMA: Preminula majka Vasilija Micića

O SALETU ALEKSANDAR Đorđević otišao je sa mesta selektora Srbije ispraćen komentarima kakve sigurno nije zaslužio. - Reprezentacija je uradila sjajne stvari tokom ovih pet godina dok je bio na mestu selektora. Osvajala je medalje i to ne može da pomuti taj poraz od Argentine u četvrtfinalu Svetskog prvenstva, posle kojeg je osetio potrebu da ode sa pozicije selektora.

Razlog zbog kojeg je svoja osećanja držao podalje od saigrača i javnosti, trebalo bi da bude svima razumljiv.

- Ne želim da me iko žali. To su najteže stvari koje mogu da ti se dogode, one koje menjaju pogled na život, ali čovek mora da ide dalje. Ne možeš da znaš kako je dok ne osetiš. Tokom mamine bolesti koja je trajala dve-tri godine naslušao sam se priča; "Brate, znam kako ti je". Ne, niko ne može da razume kako ti je. Ne ljutim se ja na njih, svi su to govorili iz najbolje namere. Ali, samo čovek koji je i sam prošao kroz to može da zna kako ti je. Još teže je mojoj sestri, iako smo mama i ja bili bliskiji, jer je ona sve vreme bila uz nju. Svih tih godina ja uglavnom nisam bio tu, morao sam da igram košarku.

Dok se borila sa opakom bolešću igrao je u timu Efesa najbolju sezonu u karijeri. Kao ni ona, ni Vasa nije želeo da propusti Svetsko prvenstvo u Kini.

PROČITAJTE JOŠ: OPROŠTAJ OD VESELE MICIĆ: Sahrana u ponedeljak na Novom groblju

- Od januara je počela priča da ćemo imati najbolju reprezentaciju u istoriji. Moja želja je bila da budem tu od početka priprema, ali je njeno stanje postajalo sve gore. Još tokom finalne serije turskog prvenstva sa Fenerbahčeom stanje se pogoršalo. Uprkos svemu, bio sam fokusiran na košarku i tokom priprema i za vreme Svetskog prvenstva. Već tri godine sam igrao sa tim saznanjem. Nisam mogao da budem srećan, ali sam uspevao da se koncentrišem na košarku.

SVI ŽELIMO U TOKIO SRBIJU na leto očekuju kvalifikacije za Olimpijske igre u Tokiju. Za Micića se ne postavlja pitanje da li će biti na raspolaganju i budućem selektoru. - Mislim da svako od nas želi da igra na Olimpijskim igrama. Biće dosta kvalitetnih ekipa u tim kvalifikacijama, neke je na površinu izbacilo i Svetsko prvenstvo u Kini.

Možda bi sjaj zlatne medalje, kojoj su se svi reprezentativci nemo nadali, bacio nešto drugačije svetlo na veliki gubitak Vase Micića.

- Iskreno, mislim da ne bi. Ne posmatram stvari kroz rezultate. Mnoge druge stvari su mi smetale u svemu tome. Svaki put kad smo prethodnih godina pravili uspehe, nismo bili u prvom planu. Sada smo prvi put imali zaista ogroman kvalitet i bili favoriti. Ne sećam se kada se naša reprezentacija našla u poziciji da bude veći favorit i od Amerike, koja je imala veoma ozbiljne igrače. U Srbiji se stvorila pogrešna slika o američkom timu. Nisu se poklopile neke stvari, od devet utakmica odigrali smo loše jednu. Da kažemo i onu sa Španijom, ali je četvrtfinalna sa Argentinom bila presudna.

Imali smo kvalitet, imali smo povoljnu takmičarsku šemu. Šta nismo imali?

- Smatram da smo imali toliko kvaliteta da ga je bilo i više nego što je potrebno za ovu vrstu takmičenja. Osim što smo imali kvalitet, svaki igrač iza sebe je imao vrhunsku klupsku sezonu. Milutinov, Gudurić, Jokić i ja, kao nešto mlađi, izašli smo iz najboljih sezona u karijeri. Nije neophodno imati 12 najboljih igrača, bolje je imati 12 zadovoljnih i da se zna ko je lider. Da ne bi bilo nezadovoljnih i nesrećnih. Kada svako od nas želi da bude "taj", a trener treba sve to da prihvati, desi se da nešto ne klikne. Španija je imala četiri igrača koji po kvalitetu nisu naša klasa, i trojicu koji su radili za njih. Nadam se da su svi igrači shvatili da ego mora da se povinuje interesu tima.

U sportu je nekad od pomoći i ako se igrači "posvađaju", kažu u lice jedan drugom šta misle.

PROČITAJTE JOŠ: MICIĆ ZA "NOVOSTI": Jokić je priča za roman

- Ja to ne podržavam. Oni nezadovoljni svojim statusom ostaće nezadovoljni i posle svađe. Mislim da je bolje da svako krene od sebe. Van terena je sve funkcionisalo super, ali na terenu nešto nije štimalo. Posle neuspeha to bude posebno upečatljivo. Ipak, ne doživljam neuspeh u Kini kao neku tragediju. Bez obzira na to što imam 25 godina, znam kako funkcionišu stvari i sa medijima i sa komentarima ljudi. Uvek sam na zemlji, i kad je dobro i kad je loše. Znam da iza ugla uvek vreba neuspeh. Ovaj u Kini zaboleo je svakog od nas, ali imamo kvalitet i ne bojim se za budućnost reprezentacije.

EVROLIGU OSVAJAJU NAJZDRAVIJI

POSLE fenomenalne klupske sezone sa Efesom, naredna će biti još izazovnija za turski tim i Micića, koga je portal "Jurohups" svrstao među deset najboljih igrača Evrolige.

- Bilo je pritiska i prošle sezone, uprkos tim pričama iz prošlosti o Efesu kao o timu bez hemije u koji svi dolaze zbog novca. Lepo je što će nas sad drugačije posmatrati. Favorit u Evroligi biće onaj tim koji bude imao više zdravih igrača, a ne više kvaliteta. Zato želim da nas posluži zdravlje, a imamo kvalitet da odigramo još jednu vrhunsku sezonu.