KOMENTAR: Trtljanje

Mali, ali istanjenim nervima nametnuti eksperiment, dao je preksinoć sledeći rezultat: bolje je bilo gledati kako naše devojke delju Šveđanke pod koševima bez tona, nego uz komentar(e) Petra Dende. Mnogo je godina proteklo ekranima otkad smo ga upoznali, ali ništa se nije promenilo do dana današnjeg.

Usiljena egzaltacija, ponavljanje istih floskula unedogled, bespotrebno i nekorisno trtljanje u momentu kada se Marina Maljković obraća košarkašicama pred izlazak na parket (ali i u drugim situacijama), navijačko "uuuuuktanje", pa razna druga dahtanja, uzvikivanja, a pogotovo beskrajna priča i bez sportskog i bez komentatorskog rezona, koja se vrti ukrug, pa kada dođe do kraja nabiflane trake, sve opet kreće iz početka...

Nevolja po Dendu je veća što se u godinama koje su minule, na kanalima koji su nas zatrpali, pogotovo onim sportskim, pojavila generacija komentatora koja zna šta i kako. Pre svega, u malom prstu imaju znanje o sportu koji komentarišu, a ispred mikrofona znaju da odmere šta gledaocu od tog znanja treba, a šta bi ga ugušilo. Kada sve to uporedite, shvatite da je slično kao u sportu - neko ima talenat, neko ga, jednostavno, nema.

"Veliko finale" javne bruke na Javnom servisu je Dendina (dez)informacija da su se plasmanom u polufinale košarkašice PLASIRALE na Olimpijske igre u Tokiju, što je neistina. Izvadile su vizu za KVALIFIKACIJE za Olimpijadu. Neko ko zna sve o liku i delu nama totalno nebitne Šveđanke Amande Zahui, trebalo bi da zna bar osnovne činjenice o svrsi nadmetanja u "Areni". Ili Denda "na klupu", ili daljinski u ruke. Dugme "mute" rešava problem.