TOMIĆ ZA NOVOSTI: Bolje da igrač pogreši nego da ga nigde nema

SA Olimpijakosom je Milan Tomić (45) osvojio sve što se moglo osvojiti. I kao igrač i kao član stručnog štaba. A onda se prošlog leta odlučio da napravi prve samostalne korake u trenerskoj karijeri, u rodnom Beogradu, u kom je igrački odrastao. Nepunih 30 godina pošto je uplovio u Pirejsku luku i desetak meseci posle isplovljavanja u samostalne trenerske vode, osvojio je prvi trofej u odelu glavnog trenera Crvene zvezde, za koji je od dolaska na Mali Kalemegdan verovao da će na kraju sezone biti u rukama njegovih igrača.

Nije paničio ni kada njegovom timu nije išlo najbolje. Ali, nije dozvoljavao da euforija preplavi njegove igrače kada su rušili sve jadranske barijere pred sobom. Staloženo, sa genom pobednika, kormilario je crveno-belim brodom do povratničkog uplovljavanja u Evroligu.

- Na početku sam govorio da će biti uspona i padova, jer ne postoji ekipa koja može da izgura sezonu bez poraza. Svesno sam to rekao kada je bilo nekih poraza u Evrokupu, mada smo dobro odigrali protiv Valensije i Unikahe. Nesrećno smo izgubili od Valensije. Da smo tada dobili, verovatno bismo išli dalje. Ali, sve se dešava sa razlogom. Da smo tada prošli, možda ne bismo osvojili ABA ligu - i danas, nepunih mesec dana posle osvajanja regionalnog takmičenja, Tomić u razgovoru, za "Novosti", analitički gleda na korake puta do regionalnog trona.

PROČITAJTE JOŠ: TOMIĆ PRED MEGU: Nema prostora za greške

Zvezda je osvojila ABA ligu, ali izvojevala je i još jednu veliku pobedu, o kojoj se malo priča. Uspela je da grupu od 15 igrača, od kojih su čak sedmorica stranci, uklopi u kompaktan tim. Ko se udubi, videće da crveno-beli nisu napravili gotovo nijednu grešku kada su u pitanju stranci.

- Kod pojačanja nisu važni samo košarkaški kvaliteti, već i karakter, porodični status igrača... Kada imate više stranaca, najbitnije je da se stvori hemija, da svako ima ulogu i da im se to kaže pre potpisivanja ugovora, Da ne bi posle bilo "Stani, rekao si mi da ću da igram 25, a igram deset minuta". Moraš da budeš iskren, jer su igrači pametni. Ako mu kažeš sve na vreme, onda će da vidi sam.

Videli su i navijači koliko Tomić ima poverenje u igrače, ali i oni u njega, znajući da sve drži pod kontrolom, od same utakmice, konferencija za medije, sportskog ponašanja, čak i u nekim trenucima kada je tim bio izlagan ogromnom nekošarkaškom pritisku...

- Loše ponašanje trenera će se preneti na igrače, što znači automatski poraz. Ako igrači vide da si smiren, da ti je fokus samo na basketu, onda će te pratiti. Ne možeš igraču da kažeš da se ne bavi suđenjem, ako vidi da ti to radiš. Trener može da odreaguje na neku grešku sudija, ali sam se trudio da fokus bude samo na košarci, jer tada imaš veće šanse da dobiješ.

PROČITAJTE JOŠ: SRBIN SE VRAĆA KUĆI: Teodosić i Slukas crveno-beli?

Nikada se posle velikih pobeda nije tiskao u prvi plan, ali je primetno da Tomić ne da na igrače...

- Za 30 godina, kao igrač i trener, video sam mnogo dobrih i loših stvari. To iskustvo me je naučilo da treba da se štite igrači. Uvek pružaju maksimum da se pobedi. Nema tog koji hoće da izgubi. Zato im je i teško kada izgube, a trenerski posao je tada da ga zaštiti i napravi ga boljim nego što jeste. Sa druge strane, sav pritisak van terena treba ja da preuzmem, a ne košarkaši, jer oni imaju dovoljno presije u igri. A ako imaju i van terena, onda se to odnosi i na neke druge stvari. Moje gledanje je da trener mora da štiti igrača, ali ne sme da pređe crvenu liniju što se tiče ponašanja, odgovornosti.

Tomić nije od stručnjaka koji imaju jednosmernu komunikaciju sa igračima. Dozvoljava slobodu razmene mišljenja i tokom utakmice.

- Oni u deliću sekunde moraju da odluče. Mnogo puta im kažem: bolje da pogrešiš na terenu, nego da nemaš nikakvu odluku. Najgore je da se ne uradi ništa. Sa trenerske strane uvek postoji više planova. Igrači nisu kompjuteri, roboti. U sportu igraju ljudi. Desi se greška, ne ide ono što si zacrtao, a ti kao trener ne možeš da odreaguješ u sekundi, već igrač donosi odluku. Kao trener, treba da ga pripremiš da bude što odlučniji kada razmišlja. On mora da vidi da li će da šutne, ide na prodor... Mora da "pročita". Od igrača može mnogo da se nauči.

Beron je podigao trofej MVP finala, Čović odigrao odlično finalnu seriju. Svako je ugradio sebe u pehar ABA lige, ali mnoge je impresionirala neverovatna posvećenost timu Mohameda Fajea, za koga šira srpska javnost nije ni znala "do juče".

- Bio je MVP kandidat i u Superkupu. Sećam se jedne utakmice u Grčkoj... Nisam video nikakav umor na njemu, ništa, a igrao je konstantno 40 minuta! Bilo je nestvarno, pa sam se raspitao. Rekli su mi da je borac, da te nikad neće "prodati", da trenira, da je dobar za svlačionicu, da će dati 100 odsto na terenu - priseća se Tomić.

Posle majstorice finala Senegalac je uzviknuo: "Treneru, ja sam sada šampion sa Zvezdom."

- Kada vidite igrača od 34 godine da pokaže toliko emocija, ne može da vas ne dodirne. Kada vidiš koliko mu je bilo drago što je osvojio pehar baš sa Zvezdom, onda je to znak i za mene da sam nešto dobro uradio i za tim i za njega.

Jedan od najvećih pritisaka je trpeo kada su u pitanju stranci, ali i Filip Čović...

- Veoma je osetljiva priča kada kombinujete domaće i strane igrače. Ti kao trener moraš da ih spojiš da budu tim. Drugačije je odrastao igrač u Americi, Grčkoj..., drugačije u Srbiji. Mentaliteti se razlikuju i ako još dopustiš da razmišljaš ko je domaći, a ko strani, izgubio si tim. Što se Filipa tiče, ja sam ga želeo u timu. Kada sam odgledao njegove mečeve, rekao sam da mi odgovara njegov stil igre. Nikada ga nisam gledao kao Nebojšinog sina, već kao košarkaša. Odigrao je fenomenalno, posebno u plej-ofu. Mnogo je pomogao timu, ne samo tada već i tokom sezone. Na kraju, rezultati sve govore...

PROČITAJTE JOŠ: Cedevita potvrdila pregovore sa Olimpijom

A rezultati kažu da je Crvena zvezda prošla prva kroz jadranski cilj. Javnost već gleda ka sledećem, Evroligi...

- Rano je da se priča o narednoj sezoni. Moj profesionalni posao je da se prvo završi ova. Imamo domaću ligu i to nam je još jedan cilj. U ovom trenutku pričati o planovima za sledeću godinu je rano. Ovaj tim, koji je pravljen ovako, treba da zadrži fokus samo na utakmice i našu ligu. Moramo sada da mislimo samo na to.

Tomić je nakratko evocirao uspomene i sa Crvenog krsta, beogradskog kraja u kom je odrastao i koji je iznedrio sijaset velikih košarkaških imena...

- Prelep je osećaj kada se vratim ovde. Ti momenti sa "Krsta" nikada ne mogu da se zaborave, duboko su urezani u srcu. Ovde je bio početak moje košarkaške karijere. U Radničkom su još neki ljudi iz vremena kada sam igrao. Lepo ih je videti, setiti se tih lepih trenutaka - završava Tomić priču, dok znani i neznani prekidaju razgovor sa željom da mu čestitaju na uspehu.