DA je letos poslušao mamu, Crvena zvezda ne bi imala u plej-ofu ABA lige igrača koji menja tok utakmice svaki put kad kroči na parket. Igrača sa dejstvom elektrošok terapije na tim, uspešno testirane u polufinalu sa Partizanom i finalu protiv Budućnosti.


"Filipe, šta ti treba da ponovo prolaziš kroz sve to", odgovarala je Vesna Čović svog sina od dresa kluba na čijem je čelu njegov otac Nebojša.


- Istina. Nije mi to samo ona rekla, već svi u porodici, kao i najbliži prijatelji, koje takođe smatram porodicom - priča plejmejker crveno-belih Filip Čović u uskršnjem intervjuu za "Novosti". - Zbog svega što se dešavalo u mom prvom mandatu u Zvezdi, mislili su da to može da se ponovi zbog prezimena koje nosim i činjenice da je moj otac predsednik kluba. Prethodnih godina, kad god se povela ta priča, govorio sam da nema ništa od toga. Letos, nakon što sam odigrao završnicu sezone u Zvezdi, imao sam želju da nastavim. Niko nije mogao da me odgovori. Imao sam svoj cilj, koji se poklapao sa timskim ciljem povratka u Evroligu. Prosto, bio sam siguran u sebe.


PROČITAJTE JOŠ: TOMIĆ O OSVAJANjU NAJVAŽNIJEG TROFEJA: Pamtiću do kraja života


OTAC NAJVEĆI KRITIČAR KOME treba kritičar kad mu je otac Nebojša Čović.
- Uvek je bio moj najveći kritičar, posebno kad sam bio mlađi. On je direktan čovek, koji ti kaže sve u lice. Naravno, davao mi je i savete, pomagao. Sada mnogo manje pričamo direktno o košarci, više razgovaramo o tome kakvo je raspoloženje u timu, da li je trening dobro prošao...

"Pritisak, negativne komentare i uvrede više nisam mogao da izdržim. Ne želim da na bilo koji način budem predmet za omalovažavanje moje porodice." Ovo je fragment Filipove izjave kada je 2012. napustio Zvezdu pod rafalnom paljbom kritika da mu je otac poklonio status prvotimca crveno-belih. Sedam godina kasnije, kada je odigrao jednu od ključnih uloga u povratku na jadranski tron i evroligašku pozornicu, komentari navijača mogu se parafrazirati rečima: "Povlačim sve što sam govorio o Filipu, obavezno ga zadržati u timu i naredne sezone."


- Ovo sada mi prija, posebno kada to uporedim sa onim što se nekad dešavalo. Znači mi mnogo, prvenstveno zbog tima, jer znam koliko smo radili da dođemo do cilja. Da, trpeo sam veliki pritisak dok sam prvi put igrao u Zvezdi. Napravio sam tada možda i neke ishitrene poteze, ali kad ste mladi ne razmišljate baš najtrezvenije. Ne bih se vraćao na taj period. I dan-danas, ako neko ko ne prati košarku i ne zna kako igram čuje da sam Nebojšin sin, reći će da sam tu zbog oca. Uvek će toga biti, bez obzira na to kako igram.


PROČITAJTE JOŠ: MESTO NAM JE U EVROLIGI: Igrači Zvezde presrećni posle ubedljive pobede protiv Budućnosti


Povreda Džoa Reglanda svela je tim na jednog plejmejkera i Filipa suočila sa pritiskom da od tog trenutka mnogo toga zavisi od njega.


- Razmišljate samo o tome da pomognete timu, da se držite svega o čemu smo pričali pred plej-of. Da sam mislio o drugim stvarima, ne bih bio dovoljno stabilan na terenu. U glavi mi je bilo da mnogo toga zavisi od moje igre, jer osim Džoa i mene, do tada niko nije igrao na poziciji plejmejkera. Samo povremeno Nenadić i Davidovac, koji šeta od "jedinice" do "četvorke". Naravno, Davidovac, Rivers i Beron su mnogo pomogli u nekim trenucima da premostimo taj hendikep. Bili smo tim, na drugačiji način ne bismo osvojili titulu u situaciji kada nedostaju dvojica igrača iz najbolje petorke lige.


PROČITAJTE JOŠ: TOMIĆEVA TIMSKA MAGIJA: Zvezda na terenu pokazala da zaslužuje titulu i Evroligu


Dojučerašnji plejmejker Budućnosti Noris Kol upoznao je Filipa, koji je protiv njega igrao kao da ne zna ko je dvostruki NBA šampion sa Majamijem.


- Naravno da znam ko je Noris Kol, zna svako ko prati košarku. Čak sam i gledao te utakmice Majamija. Ali na terenu smo svi ravnopravni, ne mislim treba da budemo očarani time što nam dolazi Kol ili Lebron Džejms, pa da kažemo: danas je bolje da sedimo kod kuće nego da igramo. Odličan je igrač, ali bio bih agresivan i da je moj otac izašao na teren.


Ono što je doživeo tokom treće utakmice finala u Podgorici, njegov otac slikovito opisuje kao prolazak kroz "toplog zeca", odnosno kroz špalir dok po vama pljušte udarci.


- Donekle sam se navikao na te ružne stvari, vređanja traju godinama unazad. Pokušavaju da nas na taj način poremete. Ponekad i ne dopiru do mene, niti ih čujem. Da se obazirem, ne bih mogao da igram kao što sam igrao u polufinalu i finalu. Ono što se dešavalo u Podgorici nikad nisam doživeo. Da neko ulazi na teren i pljuje te sa pola metra, da ti se unosi u lice a da obezbeđenje ne reaguje, da se osećaš potpuno nezaštićeno. Nije strano da na teren padaju svakakvi predmeti, što je ružno i ne opravdavam takve stvari. Ali, nezamislivo je da te deset puta u lice pljuju ljudi koji sede pored klupe svaki put kad izlaziš iz igre i "overavaš" sa saigračima. Svašta smo ovde doživeli baveći se sportom, ali tako nešto nikad. Ne ponovilo se.


PROČITAJTE JOŠ: DRAKONSKA KAZNA: ABA liga sankcionisala Zvezdu zbog petog meča finalne serije protiv Budućnosti


Da ne okrećemo glavu ni od incidenata pre odlučujuće utakmice finala u Beogradu.


- Apsolutno, ti navijači nisu smeli da budu na terenu. To je bila reakcija na ono što se desilo u Podgorici, niste mogli ništa drugo ni da očekujete. Počelo je kad smo izašli na teren "Morače", možda se na snimku ne vidi da se deset ljudi zaletelo ka nama. Snimak ne može da dočara kako je to izgledalo. Četiri dana nismo nigde izlazili, vozili smo se sat vremena od aerodroma do hotela, išli po nekim njivama. Bili smo u čudu. Kuda idemo, gde nas vode?


Preko njiva, kroz "toplog zeca", Filip je stigao do najveće titule u karijeri. Kao bolji igrač nego što je bio na početku druge avanture u Crvenoj zvezdi.


- Napredovao sam, sada sam sigurniji, stabilniji, što dolazi i sa godinama, iskustvom, jakim utakmicama.


PROČITAJTE JOŠ: Riversova poruka Bertomeuu: Srbija uvek treba da ima tim u Evroligi


Dovoljno dobar za Evroligu?


- Bilo bi bezveze da kažem da ne mislim da sam spreman da se oprobam na najvišem nivou evropske košarke. Videćemo, imam ugovor do kraja ove sezone. Daj bože da se to i ostvari.


Hipotetičko pitanje: da li misli da bi možda imao i bolju karijeru da nije bio zatočenik svog prezimena?


- To nikad nećemo znati. Verovatno bi bila bolja, ali se ne žalim. Zadovoljan sam karijerom. To je pitanje "šta bi bilo kad bi bilo". Sigurno bi meni kao igraču bilo lakše da se ne prezivam Čović.


USKRS SA PORODICOM

SLOBODNU uskršnju nedelju Filip će provesti sa suprugom Sanjom i sinovima Matejom i Lukom.

- Moja velika podrška, bez njih ništa ne bi bilo kao što jeste. Želim srećan Uskrs svima koji ga slave. Iskreno, nisam imao vremena ni da razmišljam o prazniku, jer smo odmah nastavili da treniramo i spremamo se za domaću ligu. Pokušaću da na Uskrs ne razmišljam o košarci, da malo odmorim glavu. Supruga i deca su zaduženi za farbanje jaja.


PROČITAJTE JOŠ: ZVEZDA ODREDILA SASTAV ZA SUPERLIGU: Bez Reglanda, Perperoglua i Cirbesa


VIŠE LIČIM NA FUDBALERA

KOŠARKA je Filipova prva i najveća sportska ljubav, ali nije jedina.

- Dobro sam igrao fudbal, i sada ponekad igram sa drugarima. Inače, zbog visine više ličim na fudbalera nego na košarkaša. Naravno, oduvek sam najviše voleo košarku i nikad nisam ni pomislio da probam da se bavim drugim sportom.