UZ Tonija Kukoča je najveća igračka ikona splitske košarke iz vremena kada je ona, po trenerskim zamislima Bože Maljkovića, harala Evropom. I danas, skoro tri decenije posle, privlači ogromnu pažnju, gde god da se pojavi. Klinci koji su prethodna dva dana tapkpali loptu na terenima SC "Žarkovo" nisu ni bili rođeni kada je velika zvezda hrvatske i jugoslovenske košarke obasjavala evropske i NBA dvorane, ali dobro znaju ime - Dino Rađa.

- Gledam klince - vidim sebe. Vidim kako uzvraćaju pogled, kako me slušaju. Teško je da procenite nekoga samo na treningu, jer je trening jedno, a utakmica drugo. Ali talenata je na ovim prostorima uvek bilo, ima ih i biće ih - nije Rađa krio zadovoljstvo što je aktivni učesnik kampa "Košarka bez granica".

Pročitajte još: Stojaković: Bogdan ide i kroz zid

DALAJ-LAMA ZA razliku košarke, Hrvatska je daleko uspešnija u fudbalu. Kako? - Uh, ne znam. Valjda se poklopi generacija. Šta znam. Da znam odgovor, pa bio bih dalaj-lama - kroz smešak kaže Rađa.

Granice su u košarci odavno nestale. Nažalost sa glavne evropske mape nestala je i njegova Jugoplastika, ne zbog promena imena u Split, nestao je još jedan evropski šampion iz vremena SFRJ - Bosna, a dvostruki evropski prvak, Cibona, godinama jedva hvata dah.

- Nema ih. Sve se vrti oko tih prokletih para. Ko ih ima, taj uzima sve i ne obraća pažnju ni na šta. Svi klubovi koji nemaju privatnog vlasnika grcaju.

Novca ima za igrače, daleko više nego u Rađino vreme.

- Mislim da to loše utiče na same igrače, kojima glava nije čista. Ako počete da igrate košarku zbog novca, onda ste propali kao igrač. Sigurno ćete zaraditi, ali ćete brzo potrošiti, jer ne cenite to kako ste došli do toga. Novac je kao prašina na auto-putu. Auto prođe i podigne je. Ne možete posle da je sakupite.

U Dinovo vreme bilo je drugačije. U to doba, pre ratnih dešavanja na prostoru bivše Jugoslavije, svi su sanjali da jednog dana dođe do meča možda najveće generacije u istoriji košarke sa Zapadnog Balkana, kako se često oslovljava ovaj region, i "tima snova". Ipak, ta generacija nikada zajedno nije dosanjala taj san i uvek će ostati otvoreno pitanje ko bi pobedio.

Pročitajte još: Greg Popović: U košarci uživa ceo svet

- Ko zna. Onu prvu selekciju verovatno ne bismo pobedili, ali ostale - da.

Po razlazu bivših republika u države, Hrvatska je nanizala nekoliko medalja, a onda se u poslednje 23 godine nije primakla pobedničkom postolju, iako nema manje talenata nego Srbija, Slovenija...

- Pa, 20 godina smo bili taoci sistema koji je bio namešten sam za sebe. Bilo je to loše. Ni sada nije lako, jer dugo treba da se ponovo izgradi ta kuća. Treba stvarati trenere, jer su oni ti koji stvaraju igrače. Neophodno je strpljenje, poštenje i - rad.