PECARSKI JUNIOR PONOVO ZLATAN SA SRBIJOM: Marko preskočio Miča

SREDINOM 80-ih, kada je juniorska košarka bila van domašaja reflektora glavnih pozornica, Miroslav Mič Pecarski se 1984. popeo na bronzani, a dve godine kasnije na zlatni evropski stepenik. U njegovu i čast saigrača, na najvišem jarbolu se zanjihala jugoslovenska trobojka, po taktovima “Hej Sloveni”.

Više od dve decenije kasnije, starosna granica za juniore spuštena je na 18 godina (u početku je bila do 22 godine, zatim do 20), Jugoslavija je ostala samo na mapama i u knjigama. S razlogom je pesma slovačkog Samuela Tomašika ustupila mesto “Bože pravde”. Srbija je ostala sama ili samostalna, kako je ko vidi, ali nije izgubila volju za pobedama. Naprotiv...

Četiri puta otkad je suverena država, košarkaški je Srbija pokorila Evropu u juniorskoj kategoriji, dvaput u poslednja dva leta. Oba puta, u Slovačkoj i Letoniji, među 12 zlatnih srpskih dečaka bio je Miroslavov sin Marko, koji se juče iz Letonije vratio sa medaljom šampiona Evrope, nagradom za člana najbolje petorke i peharom za najkorisnijeg igrača šampionata.

Još pre dodele priznanja u Rigi, bilo je jasno da je Marko krenuo očevim košarkaškim stopama, da bi zbog silnih uspeha mnogi, ruku na srce nepravedno, počeli da prave poređenja sina i oca. Nepravedno, jer je prvo košarka evoluirala i teško ih je upoređivati. Drugo, uz nesporan kvalitet na kome je posle izgradio zavidnu karijeru, Miroslav se s pravom oslanjao na fizičku snagu, kojom je košarkaškim rečnikom “raznosio” rivale. Ostao je upamćen i po zakucavanjima koja su oduševljavala navijače...

Pročitajte još Islamović: Oduševljen sam evropskom titulom

Opet, Marko nije toliko fizički dominantan kao što je bio otac na terenu, ali poseduje neverovatnu finoću pokreta, koja već nekoliko godina zaokuplja pažnju ne samo cele Evrope, već i armije najvećih američkih trenera iz koledž i NBA košarke.

Zato bi poređenje Miroslava i Marka u najmanju ruku bilo nekorektno, jer stavlja mladom centru bespotrebno tegove na noge. Na sreću, on je dosad pokazao da i sa njima može da igra na visokom nivou, a ako se gledaju rezultati do sada, već je preskočio oca, a svi se nadamo da će u budućnosti doskočiti i do najvećih visina u seniorskoj kategoriji.

SCENA za pamćenje odigrala se po završetku finala. Zlatni “orlići” su potrčali ka tribinama, gde su bili njihovi vršnjaci iz reprezentacije Crne Gore i usledilo je vrlo emotivno slavlje. Dečaci su se grlili i čestitali, skandirali i pokazali pravo prijateljstvo. Neki od njih igraju zajedno u klubovima, pa nije ni čudo što su uspeh drugara doživeli kao sopstveni.

Filip Petrušev (Gonzaga, SAD)
Altin Islamović (Mega)
Bogdan Nedeljković (Mega)
Bogdan Rutešić(Partizan)
Zoran Paunović (C. Zvezda)
Uroš Trifunović (Karšijaka)
Toma Vasiljević (Dinamik)
Marko Pecarski (Partizan)
Arijan Lakić (C. Zvezda)
Dalibor Ilić (Igokea)
Luka Cerovina (Mega)
Pavle Kuzmanović (Mega)

1.kolo: Litvanija – Srbija92:87
2.kolo: Srbija - V. Britanija 102:71
3.kolo: Crna Gora - Srbija 95:97
1/8: Srbija - Ukrajina 121:49
1/4: Nemačka - Srbija 86:92
1/2: Francuska - Srbija 67:78
finale: Letonija - Srbija 90:99