USIJANA FOČANSKA GLAVA: Temperamentni centar Zvezde junak pobede nad Partizanom

LED i vatra u drugom polufinalnom derbiju s Partizanom raskrčili su Crvenoj zvezdi prolaz do finala Superlige i šanse za 19. nacionalnu titulu, četvrtu uzastopnu. Ledeni Tejlor Ročesti je u oba meča bio vodič saigračima, a vatreni Stefan Janković je u drugom zapalio fitilj kada se činilo da se plej-of serija kreće u pravcu majstorice.

Krilni centar, koji u avgustu puni 25 godina, ušao je u igru na minus pet, raznovrsnim napadačkim priborom otklonio kvar u Zvezdinoj ofanzivi i većinu od svojih 16 poena postigao u prelomnoj poslednjoj četvrtini (šut 7-5, slobodna bacanja 5-5, tri skoka, dve blokade).

- Bio je to borben meč, tako je u svakom derbiju - kaže momak rođen u Beogradu, odrastao u Kanadi, stasao na američkim koledžima, koji se još bori sa izgovorom maternjeg jezika. - Ušao sam u igru na kraju treće četvrtine, gubili smo i znao sam da nam je potrebna energija da bismo preokrenuli tok meča. To sam i doneo svom timu. Pokazali smo u drugom poluvremenu da imamo veliko srce, borili smo se do kraja i ostvarili veoma važnu pobedu. Sad idemo na titulu!

Pročitajte još: Ročesti posle Partizana: Bili smo pravi u najvažnijim trenucima

I tokom svoje početničke sezone u evropskoj košarci slao je poruke o svom još neraspakovanom potencijalu: 15 poena u meču sa Armanijem, 18 na ligaškom gostovanju Mornaru u Baru, 12 u prvom finalnom duelu sa Budućnošću... Pokazivao je i uobičajene simptome tranzicije iz jednog košarkaškog sistema u drugi, ponekad dovodio doskorašnjeg trenera Dušana Alimpijevića i iskusnije saigrače do ivice nervnog sloma.

Temperament zapisan u genima roditelja, koje je rat u Republici Srpskoj proterao u Beograd i ubrzo poslao u Kanadu na početak drugog života, pokuljao je iz njega i u završnici drugog polufinalnog derbija. Kada je Mihajlo Andrić oborio Branka Lazića, uleteo je i telom sklonio Partizanovog beka, kako bi podigao svog kapitena.

- Derbi su emocije... Foča - podseća na svoje poreklo Janković, kome je upravo Lazić očitao bukvicu zbog gurkanja sa Novicom Veličkovićem.

Tokom tih varnica, kapiten crno-belih mogao je u usijanoj fočanskoj glavi da vidi sopstveni odraz u ogledalu iz mlađih igračkih dana. Momka koji nikad neće ustuknuti, onog Novicu koji se unosi u lice velikom imenu srpske košarke Milanu Guroviću.

- Takav sam igrač, takva sam osoba, šta tu mogu da promenim? Iskreno, samo sam želeo da podignem saigrača. Jedan sam od najmlađih u ekipi i, verovatno, nisam ja taj koji treba da uleće. Nisam imao nameru da bilo šta napravim. Derbi je to, nervoza...

Za momka vatrene naravi, koji je život proveo daleko od zavičaja, tamo gde se košarkaške utakmice poistovećuju sa provodom u tržnom centru ili na studentskim žurkama, derbi je povratak iskonskim nagonima.

Pročitajte još: Topić: Bilo je haotično na terenu i na klupi, na kraju se samo pobeda piše i pamti

- Obožavam da igram derbije. Ko to ne bi voleo? Odrastao sam u Kanadi, nisam previše ni gledao ni pratio utakmice Zvezde i Partizana, tako da sam ovde doživeo košarkaški san.