Marina Maljković: Naš život nije bajka

Igračice turskog tima su se popele na pobedničko postolje u Evrokupu, a pohvale i čestitke za dokazanog stručnjaka stizale su sa svih strana.

Osmeh od uva do uva Maljkovićevoj izmamile su reprezentativke Srbije. Petorka koja je učestvovala na fajnal-foru Evrolige je zajedno gledala TV prenos i slala pozitivne vibracije treneru.

- Puno mi je srce bilo što su one na okupu. Svi mi živimo po inostranstvu, odvojeni smo od bliskih ljudi. Nije sve ovo bajka, kao što nekima izgleda. Tako da sam, kad sam ih videla kod Jelene Milovanović, baš bila srećna.

PROČITAJTE JOŠ: Pokret za žensku košarku se razvija i na edukativnom planu

U trenutku kada mnogi smatraju da su po popularnosti muška i ženska košarka kilometrima udaljene, igračice Galatasaraja uspele su da "nateraju" čak 15.000 ljudi da dođu da ih bodre u prvom meču finala (90:68), u kome su stekle kapitalnu prednost za revanš.

- Teško je objasniti povezanost ovog sportskog kolektiva sa navijačima - pokušala je Maljkovićeva da odgovori na pitanje otkud 15.000 ljudi na ženskoj košarkaškoj utakmici. - Imamo sjajan odnos. Čim sam došla ovde, mi smo izborili plasman u Evroligu, sad smo osvojili Evrokup u veoma teškom momentu. Ljudi vole da gledaju kako se borimo, jer shvataju da nemamo nameru da stanemo. Galatasaraj ima ogromnu armiju pristalica. Išli smo na gostovanja u Belgiju, Francusku, Poljsku, nijedno nije prošlo bez nekoliko stotina "naših".

PROČITAJTE JOŠ: Marina Maljković ponovo predvodi Srbiju: Nadam se da ćemo ponovo obradovati naciju

Uspeh postaje još veći kada se svi svedoci prisete prepreka koje su preskakali.

- Preživeli smo svašta. Bilo je mnogo teško da se posvetimo sportu, pored svih problema koji su nas zadesili. Pre svega finansijske prirode, pa dve smene Uprave u kratkom vremenskom periodu, što se ne dešava negde za 20 godina. Niko nije očekivao da će bilo šta da se napravi na terenu, jer je ceo sportski kolektiv zahvatila kriza. Tako da je sad prisutna prevelika doza sreće, preponosna sam na moje igračice, koje su uspele da ostanu koncentrisane samo na teren. Imala sam dobar osećaj kad sam potpisivala za Galatasaraj, došla sam ovde da osvajam trofeje.

Iako je poznata po izuzetnom autoritetu, Marina je čak dozvolila košarkašicama da je ošišaju.

- Kladile su se međusobno... Imale su razne ideje i sitnice koje su smišljale na putu ka finalu. I onda sam ja, da bi bilo još zanimljivije, rekla da mogu i mene da ošišaju ako osvojimo. To je tek tad bilo padanje u nesvest od smeha.

Kad se arhivira priča o prvom Marininom evropskom trofeju sa klubom, život u Istanbulu se nameće kao sledeća tema. Međutim, o trenutnom mestu boravka nema mnogo toga da kaže.

- Nije meni toliko bitno gde sam. Znam zbog čega sam došla ovde i malo toga stignem da vidim van košarke. Nikad u životu ne dozvoljavam sebi da razmišljam da je teško. Moj cilj je da pobeđujem. Ali da je lep grad, jeste. Ipak, najveća prednost mu je to što je na sat vremena od Beograda. Tako da mogu lako da skoknem, i zbog porodice, a i zbog mog "Pokreta".

I druženje sa Srbima u turskoj prestonici nije baš svakodnevno.

- Preveliki je grad i onda je teško da se s nekim viđaš, kad skoro svi imamo utakmice i vikendom i u toku nedelje. Igrom slučaja, košarkaš Slovenije Zoran Dragić je živeo u mojoj zgradi, pa smo nekad imali priliku da se ispričamo. Sjajan momak, baš mi je žao što se povredio, pa je morao da ode. Odbojkašica Jelena Nikolić je isto bila u tom naselju. Ima nas mnogo ovde, ali je vremena za komunikaciju malo.

Uskoro Marinu čekaju nove obaveze u nacionalnom timu. Posle godinu dana pauze, zbog emotivnog i fizičkog pražnjenja, ona je ponovo na mestu uspeha.

- Jednostavno sam osetila da moram da se vratim. Zbog obaveze prema Karađorđevoj zvezdi koju imam i zbog nekih drugih stvari. Imamo mnogo posla, spremanje za Evropsko prvenstvo koje se sledeće godine igra u Beogradu. Moram da napravim veliku analizu i da vidim šta ću i kako ću.

Neuspešnu prošlogodišnju misiju reprezentacije u Pragu nije dugo analizirala.

- Gledala sam utakmice, naravno. Ali nisam se udubljivala, da ne otežavam igračicama. Želela sam potpuno da se sklonim. Ni s kim se nisam čula, jer one u tom trenutku nije trebalo da budu pod mojim uticajem - zaključila je Maljkovićeva, koja je spremna da sa Srbijom napravi i treće čudo, i to na domaćem terenu.

Kako naše reprezentativke kažu, ipak su s njom navikle na trofeje...