Stojačić o životnim dilemama i prekidu košarkaške karijere: Toliko sam se uvukao u sopstveni paralelni svet laganja da sam morao da prestanem

Nekadašnji juniorski i mladi reprezentativac Srbije Stefan Stojačić je u opširnom intervjuu na portalu “Basketball sphere” govorio o dilemama sa kojima se suočavao tokokom prerano završene profesionalne košarkaške karijere, kao i o tome koliko su studije na Fakultetu tehničkih nauka pomogle da dođe u dodir sa realnošću života u Srbiji.

- Fakultet tehničkih nauka i smer mehatroniku, robotiku, odabrao sam slučajno, prosto, zvučalo mi je intrigantno. Nisam znao ništa, prvi semestar nisam dao ni jedan ispit, ali nisam odustajao. Posmatrao sam kolege i prvi put shvatio šta je život u Srbiji. Profesionalni sportisti još kao deca počnu da dobijaju novac, koji neke porodice ne mogu ni da sanjaju, pri tome moji roditelji su za uslove Srbije takođe bili dobrostojeći, pa sam još manje imao realnu predstavu o tome. Nekom ručak u menzi košta mnogo, a ja sam tada već imao svoj automobil, i to ne iz potrebe, već iz toga da se više dopadnem devojkama. Sada mi to zvuči pomalo i smešno i tužno, ali tako je tada bilo – rekao je Stojačić, otkrivši koliko mu se život promenio posle samo nekoliko meseci.

– Odlučio sam da više nikad ne dođem kolima na fakultet, prosto nije bilo pristojno, postalo me je čak malo i sramota što vozim takav automobil. Gledao sam kolege kako se bore da savladaju gradivo, kako su radi da mi pomognu, kada sam delovao kao „beznadežan slučaj“. Velika većina njih je davala svoj maksimum da steknu znanje, da obezbede egzistencijalno pitanje time što će završiti taj težak fakultet. Mnogi su radili i dodatne poslove, pošto roditelji nisu bili u stanju da im pokrivaju troškove, a i dalje su uspevali. Tada sam rekao sebi da jedina stvar koju mogu da uradim, a da bi me oni poštovali jeste da dam svoj maksimum. Mogao sam da obezbedim sebi uslove za učenje kakve sam hteo, da sve vreme posvetim tome i to sam uradio. Učio sam svaki dan verovatno i više od drugih zato što sam imao mogućnost, na kraju to je rezultiralo time da sam već u drugom semestru očistio celu prvu godinu sa vrhunskim uspehom.

Pročitajte još Stefan Stojačić najbolji igrač uličnog basketa na planeti: "Trojke" u obruču, "desetke" u indeksu

Govorio je Stojačić o tome kako se sa konkurencijom “borio” povlačenjem, koliko su priče o velikoj karijeri koja je bila pred njim bile kontraproduktivne i kako je leta 2009. godine počela da se “gasi” želja za košarkaškom loptom, posle razočaravajućeg 11. mesta na EP za košarkaše do 20 godina sa selekcijom koju je predvodio kao kapiten.

– Posle velelepnih priča o nastavku karijere u nekom velikom evropskom klubu, ostao sam u Megi, povredio se na početku sezone i nikada više nisam vratio entuzijazam prema košarci. Poslednja iskra bila je Crvena Zvezda, koju je predvodio Nemanja Bjelica. Prihvatio sam rolu pomoćnog, defanzivnog igrača, ali sam dobio zapaženu ulogu i veliku minutažu… Ipak, klub je bio u problemima. Moj menadžer Miodrag Ražnatović želeo je da nastavim karijeru u Zvezdi, ja sam hteo da odem u Radnički i došlo je do prekida saradnje. Tada sam to shvatio u afektu, bio ljut na njega, ali sada, kada sam i ja ušao u posao i počeo da se bavim biznisom, shvatam da bih postupio isto kao on. Mi igrači smo roba, način zarade, ukoliko predstavljamo nešto što može da se proda onda smo interesantni, nema prostora za emocije u tom velikom poslu – rekao je, između ostalog, Stefan Stojačić, dodavši da je u jednom trenutku imao želju da postane pijanista, pa čak i pisac.

Ceo intervju možete pročitati OVDE.