KAOšto nije isto kad slaviš punoletstvo i 27. rođendan, tako ni srebro ne budi isti osećaj kad ga osvojiš na tinejdžerskom debiju u reprezentaciji i posle niza izgubljenih finala... Milan Mačvan je skakao od sreće kao dete kada je 2009. u Poljskoj sa Bjelicom, Raduljicom, Teodosićem... doneo prvu medalju samostalnoj Srbiji, a juče je u redakciju "Novosti" došao kao odrastao čovek koji žali za zlatom.

Kapiten aktuelnih vicešampiona Evrope, sveta i Olimpijskih igara učestvovao je u osvajanju tri od četiri srebra našeg tima u poslednjih devet godina, igrao finale sa Amerima kao u juniorskim danima, kada je Stefu Kariju pred nosem oteo zlato i MVP titulu.

- Strašno mi je krivo što sam treći put morao da se penjem na balkon sa srebrom. Čak smo glasali da li uopšte da izlazimo pred sve te ljude bez zlata. Znali smo da je doček već bio organizovan, ali smo razmišljali da otkažemo sve. Ipak, bilo bi bez veze da oduzmemo to pravo onima koji nikada nisu bili na balkonu, a mnogo je takvih. Verujte da nije lako popeti se tamo sa srebrom, bili smo utučeni.

BOGDANOV TERET MAČVANU je tokom prvenstva iz srca izletelo: "Bogdanović je najbolji igrač Evrope". - Fasciniran sam Bogdanom, kako razmišlja, kako se nametnuo da bude lider, iako mu to nije bilo ni rečeno, ni dato. Odigrao je neverovatno, izneo toliki teret da četiri-pet minuta pre kraja finala više nije mogao da stoji na nogama i pitao je Saleta da ga menja. Zamislite kakva je to potrošnja bila, kada je na samom kraju rekao da ne može. I one suze na kraju... Bio je slomljen. Ali to je mentalitet šampiona, jedini put za uspeh u NBA.

Razgovor u našoj redakciji je konstantno bio prekidan čestitkama na ogromnom uspehu, koje su bile kao eho onih ovacija iz komšiluka, ispred Skupštine.

- Bojali smo se da će malo ljudi doći. Na terasi nismo ni shvatili koliko je bilo naroda, tek smo na slikama videli. Nije ni navijačima lako, i oni su očekivali zlato. Ma Saletova generacija je za sve kriva. Oni su osvojili sve, pa se od košarkaša uvek očekuje samo zlato - konačno se osmeh ukazao na Mačvanovom licu.

Selektor je "kriv" i zbog toga što je Milan uzeo basketaru u ruke.

- Moj otac je igrao drugu ligu za Borovo. Živeli smo u Vukovaru, a posle Saletove trojke Hrvatima počeo sam i ja da treniram. Uspesi iz devedesetih su mnoge od nas zarazili košarkom i naterali nas da ostanemo u njoj zauvek. To se oseća i u našem timu, Sale nas je zarazio harizmom i energijom. On je lider, on daje odlučujuće trojke, on donosi medalje. Delujemo kompaktno na terenu, ali svakome je potreban drugačiji tretman. Na nekog moraš da se izvičeš, a nekome da priđeš lepo. On to radi savršeno.

Kao što je i kapiten savršeno radio svoj kapitenski posao, u najtežoj situaciji do sada.

OPROŠTAJ SA ZLATOM 2021. UZ konstatacije da će ovaj tim uskoro osvojiti zlato trebalo bi dodati ono "zdravlje bože". - Samo da svi budemo spremni. Želeli smo da evropsko zlato bude kruna generacije. Ali SP se održava 2019, OI su 2020, a naredno EP 2021, svi bi trebalo i dalje da igramo. Teo će biti najstariji sa 34, ostali će imati negde oko 31-32. Realnost je da to EP 2021. bude naše oproštajno, gde bi trebalo svi da se pojavimo i uzmemo to zlato. Naravno, ako je moguće da i na svakom sledećem budemo u najjačem sastavu...

- Od 2009. sam stekao mnogo iskustva, učio sam od Krstića i Tea kako se nosi traka... Imali smo sedmoricu novajlija koji su prvi put bili na velikom takmičenju. Nije mi teško pala nova uloga, jer su svi momci fenomenalni. U nacionalnom timu si u obavezi da daš maksimum, bez obzira na to što nisi plaćen za to.

Kapiten je imao obavezu čak i da pozajmljuje pantalone saigračima.

- Nisam mogao da verujem. Ideš tamo na tri nedelje i ne poneseš civilku neku, da imaš kad izađeš iz hotela. Tako je Gagi (Dragan Milosavljević) išao na večeru u tri broja većim farmerkama bez kaiša. Zezali smo se da treba da ga bandažiramo, kad već nema kaiš.

Izveštač "Novosti" nije imao ni promil šanse da uhvati nekog košarkaša u švrćkanju Istanbulom. Utisak je da nijedna ekipa nije bila tako fokusirana kao Srbija.

- Niko nije napuštao hotel. Ja sam jednom krišom izašao da kupim kafu. Ponestalo nam je, a ja poneo svoj aparat. Taj fokus je meni fascinantan još od Rija. Nismo izlazili iz stana u Olimpijskom selu. Jer, ako izgubiš fokus, ispao si.

Za vreme priprema i šampionata rađaju se deca, prolaze godišnjice brakova, mnogi važni datumi...

- Kad uđeš u trenažni proces, ustaneš i ne znaš ni koji je dan. Ne obraćaš pažnju na datume, pa se uvek pitam da nisam propustio da čestitam neki rođendan. Prijao nam je jedan jedini slobodan dan u Istanbulu.

I tada su na večeru otišli timski, kao na trening. Možda je to zajedništvo razlog zbog koga je Srbija jedan od malobrojnih timova koji mogu da uzmu medalju i sa brojnim otkazima.

- Meni je najbitnije bilo da smo unutar tima verovali i na kraju razuverili javnost. Rekao sam vam već da smo ispraćeni kao luzeri, a evo kako smo dočekani. Samo smo mi osećali tu hemiju od priprema. To je ta vera koju nam je Sale usadio. Realno niko nije očekivao medalju, a on nam je konstantno ponavljao da možemo. Gledali smo naša posla i nismo tražili izgovore kao ostale reprezentacije. Ni u jednom trenutku nismo spominjali one koji nisu tu. Ne zato što nam nisu nedostajali, već zato što smo samo tako mogli do medalje.

Kako li su oni preživeli prvenstvo...

- Imamo našu grupu u kojoj se dopisujemo. Stalno su se javljali, slali poruke podrške. Kalinić nas je uživo bodrio.Hvala im na tome.

Više se ne zna ko je A, B, C tim.

- Jedno je sigurno, biće žestoka konkurencija za naredne akcije - kroz osmeh zaključuje ne Teov zamenik, nego kapiten srebrnih košarkaša.

ČEKAJ ŠANSU, MOŽDA UZMEŠ MEDALjU

KAPITENU je najviše drago što su neki novi momci iskoristili šansu.

- Pokazali smo da Srbija ima kvalitetne košarkaše i pored najvećih imena. Pojavio se jedan Micić, koji je bio malo poznat. Dečko je 1994. godište i predstavlja našu budućnost, kao i Gudurić, Lazić. Srebro je podstrek i za ostale igrače koji su stalno oko nacionalnog tima, a nisu još dobili šansu. Možda se i njima desi ovako nešto...