Raduljica neće moći da pomogne saigračima na EP: Doći ću da ih bodrim

BIO je važan deo ekipe koja je 2014. osvojila svetsko srebro, zatim tima koji je stigao do evropskog polufinala 2015. i do srebrnog olimpijskog stepenika prošle godine. Selektor Aleksandar Đorđević je i ovog leta polagao velike nade u Miroslava Raduljicu. Međutim povreda kolena, koju je zadobio u prvim danima priprema na Kopaoniku, bila je jača od želje iskusnog centra da od 1. septembra, kada Srbija igra prvi meč u Istanbulu, krene sa saigračima u napad na novu medalju.

Posle dodatnih pregleda u Nemačkoj i konsultacija sa lekarskim timom reprezentacije, selektor je morao da povuče iznuđen potez i obriše njegovo ime sa spiska sigurnih putnika na Evrobasket.

- Nije prijatan osećaj kada znam da sam, ne mogu da kažem bio, već i da sam sada deo generacije koja je mislim postigla nešto lepo u prethodne tri godine, a opet u ovom momentu ne mogu da pomognem - kaže za "Novosti" Raduljica.

Prethodnih dana bilo je mnogo priče o stepenu povrede, čak se provlačilo da će morati "pod nož". Na sreću, u pitanju su samo neproverene glasine.

- Pošto sama povreda nije toliko strašna, ne znam ko je "potegao" pitanje operacije, što je netačno. Neophodno je samo nekoliko nedelja, uslovno rečeno, mirovanja i terapija kako bi se upala sanirala, pa bi negde s početkom Evrobasketa bilo sve u redu. Međutim, ne bih bio pošten prema sebi, saigračima, stručnom štabu, ali i naciji koja polaže velike nade u reprezentaciju, da se pojavim, praktično bez treninga u Istanbulu. Nije nikada lako doneti takvu odluku da ne igrate, ali ovo je jedina ispravna, što je najvažnije u interesu nacionalnog tima, jer nikada sebe nisam stavljao ispred ekipe, pogotovo ne u reprezentaciji - objašnjava Raduljica u čijem se glasu oseća žal što neće biti sa saigračima na parketu, prvo "Fenerbahče arene", a zatim i "Sinan Erdem doma".

Ipak, kako kaže, potrudiće se da bar bude na tribinama dve istanbulske hale.

- Videćemo kako bude napredovao oporavak. Zasada ide sve po planu. Ako se ukaže prilika, ne sumnjajte da ću otići da ih bodrim. Ako ne, ostaje TV ekran. Znaju momci, da sam ne samo ja, nego i svi ostali koje su povrede sprečile, duhom uz njih i da verujemo u uspeh.

PRE sedam godina, Raduljica je doputovao u Kajzeri, ali je 24 časa pre početka Svetskog prvenstva bio prekobrojan u nacionalnom timu.

- Eto, ne da mi se da na turskim terenima zaigram u dresu Srbije. Ali, šta da radim. Ne možete pobeći od sudbine. Na kraju, ako ostvarimo uspeh koji priželjkujemo, nije toliko ni važno da li sam ja bio tu, ili ne.