Nedović za “Novosti”: Sazreo sam u Španiji

DVE hiljade ushićenih andaluzijskih navijača dočekalo je u tri sata posle ponoći osvajače Evrokupa na aerodromu u Malagi. Među njima i srpskog reprezentativnog beka Nemanju Nedovića, čije su odlične igre ove sezone popločale put ka trofeju i povratku Unikahe u evroligaško društvo posle jedne godine "izgnanstva" u drugorangirano evropsko takmičenje.

- Nisu odustali od čekanja, iako smo u povratku iz Valensije kasnili dva sata - priča Nedović, za "Novosti", i objašnjava otkud toliko strpljenje fanova. - Čekali su evropski trofej od 2001, kada je osvojen evropski Kup Koraća. Poslednje titule datiraju iz 2006, trofeji u španskom prvenstvu i Kupu kralja. Jedanaest godina je dug period.

Navijače je više usrećio pehar nego ono što se u njemu nalazi.

- Trofej donosi učešće u Evroligi, ali im je sada bio draži kao trofej, iako je Unikaha 15 puta prolazila u top 16 fazu Evrolige i deo je njene istorije.

Kada je Valensija u majstorici finala pred svojim navijačima povela sa 13 poena razlike, teško da je bilo ko od fanova Unikahe razmišljao o dočeku.

- Luda utakmica, jedna od najluđih koje sam igrao. Izgledalo je da je sve gotovo, ali se njima obruč odjednom smanjio, a nama povećao. Imali su pet vezanih napada posle ofanzivnih skokova i nisu ih iskoristili, postali su nervozni, a mi smo pametno odigrali završnicu.

Najnervozniji je bio veteran Valensije Rafa Martinez, koji je konstantno verbalno kidisao na Nedovića, a u jednom trenutku zaputio se ka njemu na način koji je slutio i na fizički obračun. Sprečio ga je Slovenac Alen Omić, novajlija u timu Unikahe, koji je uskočio sa klupe i zbog toga zaradio isključenje. Pitamo Nemanju da li među njima postoji "zla krv" iz vremena dok su bili saigrači u Valensiji.

- Ne, ja sam baš dobar sa Rafom. U jednoj situaciji sam ga probio, a on me je uhvatio za vrat i šutnuo u povređenu nogu. Pitao sam ga čemu to. Posle toga sam napravio na njemu grublji faul, ali sam išao na loptu. Rafa je inscenirao faul kao da se ko zna šta desilo, a Omić je u svemu tome ispao najnaivniji. Dejan Musli nije igrao, pa smo ostali samo sa neiskusnim Okuom na centru, ali to što je uradio mnogo toga govori o njemu. Omić je u timu tek tri-četiri meseca, a skočio je za mene kao da se znamo celog života.

Nedovićeve fantastične igre ove sezone kao da su ostale nedovoljno primećene, možda i zbog toga što je Unikaha sišla sa glavne evropske scene.

- Prezadovoljan sam, posebno kada se uzme u obzir da sam dva meseca pauzirao zbog povrede. Neki su mi predviđali i kraj karijere - sa dozom sarkazma priseća se naš 26-godišnji bek "informacija" o mogućoj prinudnoj penziji. - Moj cilj je bio da postanem konstantniji, da postižem između 15 i 20 poena u svakom meču, i mislim da sam u velikoj meri u tome uspeo. Dobro sam odigrao neke važne utakmice, protiv Bajerna i Lokomotive u Evrokupu, za finale sam se jedva "sklopio" jer sam imao četiri povrede u šest dana.

Evidentno je sazrevanje u igri najbržeg evropskog igrača sa loptom u rukama.

- Jeste. Teodosić je rekao da plejmejkeri najkasnije sazrevaju, što znači da posle njih dolaze bekovi - kaže Nedović, koji se u Unikahi često seli s pozicije beka na mesto organizatora igre. - Već treću godinu igram u najjačoj ligi u Evropi, trener ima poverenje u mene, pomaže u karijeri i kada igraš finala. Važnije od svega je to što uživam na terenu.