Krstić: Nije bilo realno da dođem u Partizan

Odlučio je Nenad Krstić da završi karijeru, ali ga je poziv Partizana i ljubav prema košarci naterala da razmišlja o povratku. Malo je nedostajalo da to bude upravo u crno-belom dresu.

- Pozvali su me tri dana pre isteka roka za registraciju igrača u ABA ligi, koliko god da sam želeo da pomognem, nije bilo realn oda se vratim. Razgovarao sam sa svojim trenerom i doktorom i rekli su da je to neozbiljno, jer mi je potrebno vreme da pređem na drugi način rada koji bi me spremio za košarku. Da su me zvali mesec dana ranije prihvatio bih ili ukoliko bi me pozvali za narednu sezonu, onda bi to bilo izvodljivo. I tada bih dobro razmislio, jer su lekari rekli da bih ozbiljno ugrozio zdravlje ako bi se još jednom desila ista stvar sa kolenima. Moram da razmišljam o normalnom funkcionisanju, kretanju i deci - priča Krstić za “Glas srpske”.

Prvi put je povredu kolena doživeo sa 23 godine kada je igrao odlično u Nju Džerziju.

- Bio sam u vrhunskoj formi, igrao u dobroj ekipi i postizao dvadesetak poena po meču. Onda se desila ta povreda i tada sam bio veoma ljut na ceo NBA sistem. Bili su nemilosrdni. Odbacili su me i jednostavno sažvakali. U Trijumf sam otišao da prezdravim, igrali smo jednu utakmicu nedeljno i to mi je odgovaralo. Finansije su bile odlične, pa je i to bio jedan od razloga što sam otišao u Rusiju. Košarkaški, nije bilo bajno, ali je ta epizoda poslužila u primarnoj nameri. Jedini put u karijeri sam se štedeo radi oporavka.

Kidanje prednjih ukrštenih ligamenata se dogodilo još dva puta.

- Reprezentacija me je samlela. Mnogo puta sam igrao pod povredom i bolovima misleći mlad sam i ništa mi neće biti. To je tek kasnije došlo na naplatu i kolena su poklekla. Nisam imao slobodno leto deset godina, a sa sobom sam nosio probleme iz klubova. Nikada se nisam štedeo, uvek sam svemu pristupao sa maksimalnom posvećenošću i davao sebe do posljednjeg atoma snage. Kada bi se vreme moglo predvideti, verovatno bih izbegao neke stvari, a sigurno bih vodio više računa o svom telu.

Komentarisao je igru u NBA ligi u kojoj ima sve manje onih pravih centara.

- Centri u moje vreme i danas ne mogu da se porede, a da ne pričam o devedesetim godinama koje su obilovale vrhunskim visokim igračima. Zamislite kad igramo sa Majamijem pa se borim sa Šekilom O'Nilom, a onda umesto njega uđe Alonzo Morning. Sutra putujemo u Hjuston, a tamo me čekaju Jao Ming i Dikembe Mutombo, ili u Memfis gde je Pau Gasol sa mladim Darkom Miličićem. Bilo je ekstremno teško, ali danas su druga vremena. Ne igra se više na niskom postu, jer nas je lako braniti.

Na kraju se osvrnuo na Evropu i na to kako bi se on snašao u današnjoj košarci.

- Sećam se kada smo igrali sa CSKA protiv Olimpijakosa i tu je bio Kajl Hajns. Bos ima svega 194 centimetra i kada se spustim na post teško ga je pomeriti, jer ima nisko težište, a iste sekunde u pomoć dolaze dva beka. Nemaš vremena za "zidanje" i onda ne preostaje ništa drugo nego da baciš povratni pas. Uvek sam imao dobar šut kojim sam pravio štetu protivnicima, to se danas traži od visokih igrača. Ne znam da li bih sada imao veće brojke, ali mislim da bih se uklopio - zaključio je Krstić.