Mitrović: Sami otvaramo vrata top 8!

DVE ozbiljne povrede kolena usporile su preobražaj Luke Mitrovića iz perspektivnog u jednog od najboljih igrača u Evropi na poziciji krilnog centra. Dugo je kapiten Crvene zvezde tokom ove sezone pokušavao da pronađe sebe i napokon je izašao iz tog vrtloga u kojem se, kako kaže za "Novosti", našao i svojom krivicom.

- Sada se osećam mnogo bolje. Nije bilo dobro na početku sezone kada sam ulazio u nervozu, pravio sebi kontraefekat. Sada sam smireniji, koristim šansu koju dobijem i trudim se da pomognem saigračima. Uvek su u prvom planu pobede.

Mnogi su primetili čudnu mehaniku šuta, radite li to svesno ili nesvesno?

- Povrede i dugo odsustvo uticali su na sve. Van treninga ste šest-sedam meseci, ne držite loptu u rukama, izgubi se rutina, samopouzdanje padne. Ne sekiram se mnogo, trudim se da radim neke stvari u kojima sam bolji i mogu da koriste ekipi. Sa samopouzdanjem će doći i šut. Igra van sistema bila bi štetna za ekipu, svako radi ono što najbolje zna.

Kako gledate na vreme provedeno u crveno-belom dresu, a ovo vam je već peta sezona u Zvezdi?

- Brzo je prošlo. Dve povrede su me, nažalost, odvojile od parketa na duži vremenski period. Dolazak u klub koji voliš i gledaš od malih nogu je ostvarenje sna, igraš pred sjajnim navijačima, postao sam kapiten od treće sezone. Imam ovde sve što mi treba, nisam uopšte razmišljao o inostranstvu. Imao sam sve veću ulogu kako su godine prolazile, beležimo dobre rezultate, osvojio sam osam trofeja, a bio sam tu i kada nije sve bilo sjajno i bajno. Osećam se dobro što sam bio deo uspona jednog od najvećih klubova na ovim prostorima.

Koja je tajna ovog tima, koji beleži bolje rezultate od onog iz prethodne sezone?

- Tada smo imali Milera i Cirbesa, koji su nas nosili i u ABA ligi i u Evroligi, beležili sjajne brojke. Ove sezone nemamo takve igrače, svi smo se podredili ekipi. Timska igra je prva asocijacija kada se pomene Zvezda. Dugo smo zajedno. Sa Lazićem sam pet godina, sa Simonovićem tri-četiri, sa Dženkinsom tri, Jovićem, Dangubićem... To je možda najbolji odgovor na to kako uspevamo da pobeđujemo bez mnogo treninga i sa malo odmora.

Pobeda u predstojećem meču sa Bambergom značajno bi vas približila plasmanu u top 8 fazu. Razmišljate li o tome?

- Naravno da razmišljamo o četvrtfinalu, ne treba to kriti. Došli smo u situaciju da smo u dobroj poziciji, držimo sve u svojim rukama i ne zavisimo od drugih timova. Imamo do kraja lakše rivale nego što su Fener ili CSKA. Kvalitetni su, ali uz našu dobru igru očekujem pobede. Trijumfima ćemo otvoriti vrata četvrtfinala bez toga da se tresemo i gledamo druge rezultate. Najbitnije je da mečeve pred našim navijačima odigramo na visokom nivou. O kalkulacijama, ukrštanjima i poziciji na tabeli stvarno ne razmišljamo.

Razmišljate li o tome da biste plasmanom u top 8 sebi priredili dodatne napore?

- Radujemo se tim naporima. Stižu nam najbitniji mečevi, plej-of ABA lige, završnica Evrolige... U tim utakmicama treba da krunišemo sve što smo do sada uradili, niko se neće sećati pobeda u novembru i decembru ako budemo neuspešni u aprilu.

Da li je garant uspeha ta familijarna atmosfera u timu?

- Da ne bude patetično, ali stvarno se osećamo kao familija. Provodimo više vremena zajedno nego sa svojim porodicama. Osetilo bi se da je loša atmosfera, nikome ne bi bilo lepo. Vidite momke koji su srećni, na svakom treningu sve pršti. Otud i ovako dobri rezultati.