Hečer: Igram najbolje što mogu

OD Roberta Bača Tejlora, koji je 1976. ušao u istoriju kao prvi stranac u crno-belom dresu, kroz košarkaški klub iz Humske prodefilovalo je sijaset Amerikanaca. Solidan broj ostavio je trag i danas vidljiv. Tek nekolicina je zavredila ogromno poštovanje Partizanove armije navijača, kojoj se i danas, na pomen njihovih imena bude velike emocije.

Poslednji, bar zasad, je Lester Bo Mekeleb, posle čijeg je odlaska na koncu, u novijoj eri najproduktivnije klupske sezone (2009-2010), ostao upražnjen "presto" omiljenog Amerikanca. Dolazili su i odlazili razni. Igrali više dobro dobro nego loše, ali niko nije prišao statusu koji (je) uživa(o) momak iz Nju Orleansa.

Kada je letos uprava Partizana potpisala Vilijama Hečera, većina ljubitelja košarke "potrčala" je da izlista njegovu, na internetu dostupnu biografiju, uz gledanje ponekog video klipa na "Jutjubu". Godina rođenja (1984) i lista evropskih klubova u kojima je prethodno igrao, nisu joj ulivali sigurnost da je "pogođen" stranac. Ali jeste Aleksandar Džikić, tačnije odluka trenera koji je još ranije potvrdio da zna da "u moru" slobodnih Amerikanaca na tržištu, uperi prstom u "pravog".

Potom su usledile pripremne utakmice. Dok se ekipa uštimavala, Hečer je preuzimao ulogu lidera na koju se potpuno adaptirao u duelima sa MZT u Skoplju i Cibonom. Olako je izneo dva trijumfa kao putokaz ka budućnosti, svetlije nego bliska prošlost, zbog čega je već proklamovan u ljubimca publike.

- Samo pokušavam da igram najbolje što mogu za tim. Takav sam bio i ranije, bez obzira koliko me navijači voleli. Znam ulogu u ekipi. Trudim se da dovedem saigrače u dobre pozicije da poentiraju, nekada gledam sam da poentiram. Šta god je potrebno da bismo pobedili - svestan je Hečer da je tek krenuo na dalek put do ulaska u društvo Mekeleba, Hausa... u koje koje ne može zakorači sam, već mu je neophodna i podrška saigrača, kao što su je pružili Uroš Luković i društvo u poslednja dva meča.

I to nedugo posle salbog izdanja u Baru.

- Taj prvi meč nije bio pravo merilo. Imamo mnogo talentovanih, ali mladih i ne toliko iskusnih igrača, koji nisu naviknuti na glavne uloge. Protiv Mornara je bila vidna trema, imali smo i sreće da oni promaše polaganje za pobedu. Bio je početak sezone, ne znate šta da očekujete. Kada smo prošli to gostovanje, otišli smo u Skoplje i postigli preko 90 poena, Ciboni 80 i kusur. Momci su postali relaksiraniji, sigurniji u sebe, sve više shvatamo naše uloge i usvajamo ono što bi trebalo da bude timski identitet. Još nismo gotov proizvod, ali biće nam jasnije kada odigramo još nekoliko utakmica.

U duelu sa Cibonom, Hečer nije demostrirao samo "suve" ofanzivne kvalitete, statistički izražene sa 25 poena i šest asistencija, nego igračku zrelost. U momentima kada je rival ozbiljno pretio da anulira sav njegov i učinak saigrača, vratio je timu mirnoću.

- Dvaput smo ispustili visoku prednost. Tada je dobro da imate iskusne igrače, kao što smo Ratkovica i ja, koji ne padaju u paniku. Igrali smo kod kuće, trebalo je samo da se smirimo i organizujemo nekoliko dobrih napada. Kad napraviš 15 poena razlike, želiš da odeš na 20. Ali, ako se to ne desi, moraš da ostaneš priseban i uradiš ono što je potrebno da sačuvaš pobedu. Uspelo nam je - završava Hečer.

VELIKA pobeda nad velikim protivnikom, kojom je sačuvan stoodstotni učinak u ABA ligi, ipak neće dugo ostati u mislima igrača Partizana, jer ih već sutra u Skoplju, čeka četvrti meč u regionu za deset dana.

- Česte utakmice nikad nisu loša stvar, jer igrači vole da igraju, a ne kad treba da treniraju sedam dana do sledećeg susreta. Dođe do umora u ovakvom ritmu, ali bićemo u redu. Znaćemo da pronađemo dodatni motiv i još energije da još jednom pobedimo u gostima. Neće biti lako, jer protivnik nemaju nijednu pobedu, pa moramo potpuno da se koncentrišemo na posao koji je pred nama.