Vesterman napisao pismo Vujoševiću: U Partizanu sam postao čovek

Francuski novinari su zamolili Lea Vestermana da napiše pismo Dušku Vujoševiću i on im je izašao u susret. Mladi košarkaš je proveo u Partizanu dve godine i za to kratko vreme je svog trenera i beogradski klub “prisvojio” kao porodicu. Vesterman je igrao kod Vujoševića i u Limožu... Obukao je dres Žalgirisa i nije zaboravio na svog učitelja.

U pismu fancuski košarkaš piše svom srpskom treneru:

"Bio sam tek dečak kada sam došaou Partizan sa mnogo snova. Tamo sam postao čovek. ZahvajujućiTebi. I biću ti večnozahvalan. Godine provede sa tobom će mi zauvek ostati u sećanju. U Srbiji mi je bilo prelepo. Toliko lepo da sam svojoj prvoj kćerkicidao sam ime Mila. Nadam se da ću joj biti isti onakav otac kakav si ti bio prema meni. Kada dođevreme, kada poraste, pričaćujoj o tebi. Počeću pričutako što ću joj ispričati koliko sam mnogo želeo da radim sa tobom. Pričaću joj o teškimtrenucima, ali i trenucima slavlja.

Od onog Fajnal-fora Evrolige u Parizu 2010. godine, ti si uvek za mene, uz ŽeljkaObradovića i Etorea Mesinu, bio esencija onoga što trener treba da bude. Tamo si svoj tim vodio maestralno. Zato se i nisam iznenadio kada sam došao u Partizan i video kako radiš. Prvih nekoliko nedelja, nisi mi govorio ništa neštoposebno. Ali, tvoje gestikulacije, tvoj glas koji se širio salom, tvoj pogled... sve je to odavalo čoveka sa harizomom. Nisi voleo da držišduge govore. Kada smo izgubili od Crvene zvezde 15 razlike, držao si nas u svlačionici pola sata da bi pre nego što si zalupio vratima, podviknuo: „Trening u 6 ujutro sutra!“. Bila je većprošla ponoć, ali mi smo svi ustali u 5 narednog dana i bili na treningu u 6. Imali smo težaktrening, četiri sata bez lopte! Ali, bio si, kao i uvek, u pravu.

Gubili smo 15 poena u trećoj četvrtini. Ti si ušao u teren, gurkao sudiju i pričao mu. Dobio si isključujuću. Od tog trenutka, navijači su „poludeli“, „podivljali”. Ovde se ne diraju ikone, a ti to jesi. Sve si to sračunato uradio i mi smo pobedili tu utakmicu. I mnoge druge. Dule je uvek dva koraka ispred.

Nikada se nisam žalio, znao sam zašto sam došaou Srbiju i kod koga. Razumeo sam te što si uveo rigorozna pravila za sve nas i naše živote. Odvojio si nas od „mamaca“ noćnogživota Beograda. Često si nam govorio: „Mladi igračpočne sa čašomvina, a završi sa flašomvotke u ruci“. Terao si nas i da čitamo... Bila je sve to edukacija, znam. Sećamse kad si me pitao šta mislim o Žofriju Lovernju. Počeosam da ti odgovaram kako je on borac, dobar skakač, „energija“. Prekinuo si me. Rekao si mi da te to ne zanima, već kakav je čovek i koje mesto košarka zauzima u njegovom životu. Ti si pravi entuzijasta! Kada sam pročitaotvoju izjavu da ti je košarkanajbolji lek, uopštenisam bio iznenađen. Svako ko te poznaje, zna da je to tako. I ne vidimo da radiš bilo šta osim košarke. Ovaj sport je tvoj razlog za život. Govorio si nam da je tim kao podmornica - ako jedan napravi grešku, svi umiru. Te tvoje rečenice, tvoji citati su nas fascinirali. Tvoje obrazovanje. Sećamse kad si me pozvao u svoj stan i kada sam video tvoju kolekciju slika. Jednu od najvećih u bivšojJugoslaviji. I o svakoj si mi pričao.

O LIMOŽU

"Ponovo smo se sreli u Limožu. Bolest te je promenila, ali i daljeimaš ono NEŠTO... Kad već nismo radili u Partizanu, i dalje sam uživaou tvojim metodima. Bilo mi je posebno teško kada sam video da se pojedinim igračima ne dopada tvoj sistem rada. Bilo je teškovideti da neko ne ceni tvoju pravu vrednost. Želim ti sve najbolje, Dule, u nastupajućojsezoni. Ja sam bio i ostao tvoj najvećinavijač".