Reprezentativci Srbije u emotivnom vrtlogu: Ostvaren tek prvi san

SLIKA košarkaša i košarkašica sa ispraćaja u Rio pred 17.000 navijača u "Kombank areni" dosta liči na jednu fotografiju iz albuma Olimpijskih igara 1988. Poslednji put su obe selekcije učestvovale pod šarenim krugovima pre skoro 30 godina u Seulu, kada su se, kao po dogovoru, popele na drugo mesto postolja.

Aktuelnim prvakinjama Evrope u avionu za Brazil priključili su se vicešampioni planete. Naš tim je ubedljivom pobedom nad Portorikom u finalu kvalifikacionog turnira (108:77), obezbedio let prvom klasom.

- Mislim da nikada nisam ni gledao naš košarkaški tim na Olimpijskim igrama. Ne sećam se toliko dobro poslednjeg nastupa - ističe MVP nadmetanja Nikola Jokić.

Mladi as Denvera je te 2004. imao tek devet godina, a posle Atine su mnoge generacije propustile priliku za učešće u Pekingu 2008. i Londonu 2012.

- Sjajno se osećam što smo baš mi vratili našu košarku gde joj je mesto. Mnogo mi je laknulo kada se završio poslednji meč, kada smo konačno mogli da uživamo. Možda protivnik nije tako zvučno ime, ali imaju dobre igrače. Ipak, pokazali smo kakav smo tim i da nam uopšte nije bitno sa kim igramo. Ostvarili smo tek jedan san.

Prva pomisao na Olimpijske igre svim navijačima je duel sa Amerima. Đavolast osmeh odao je Jokića da i on razmišlja o okršaju sa kolegama iz NBA lige.

- Hajde da vidimo od čeka su oni napravljni, a od čega mi!

MVP nagradu koju je držao u rukama, Nikola samo što nije sakrio u džep.

- To je potpuno nebitno u ovom trenutku. Plasman na igre nije samo moja zasluga. Vidite Bogdana, Tea, Raduljicu... Oni dominiraju u svojim ekipama. Pomažemo jedni drugima, družimo se, upoznajemo i verujem da ćemo biti sve bolji i bolji.

Ne pamti se kada je neki debitant uspeo tako brzo da se uklopi u sistem igre, pa Raduljica nije dao Jokiću da tek tako gurne MVP titulu u drugi plan.

- Ko drugi da bude MVP? Videli ste šta čovek radi, igra se sa košarkom! Oduševljen sam kako igra, sjajan je momak. Obožavam da ga gledam, a još više da igram sa njim. Mada, oteo mi je jedan koš preko glave, ne znam da li ću mu oprostiti - osmeh se iskrao iz brade Raduljice.

Retko na njegovom izrazu lica mogu da se pročitaju emocije, ali ni stameni centar nije ostao ravnodušan posle istorijskog uspeha Srbije.

- Obično nisam euforičan, ali ovo je nešto fenomenalno. Sada je tu previše emocija da bih mogao da opišem kako se osećam. Tako je i sa drugim momcima. Osećaj je izuzetan. Nije fraza, volim da radim sa ovim momcima. Oni su moja druga porodica, obožavam sa njima da provodim vreme.

Nije tu stao Raduljica. Morao je još nešto da izjavi:

- Volim sve ove momke u timu, od prvog do poslednjeg. Hvala im za ostvareni san!

Iz srca je pričao naš centar, ali u emotivnom vrtlogu nije mogao da obeća da će istetovirati olimpijske krugove kao uspomenu na ogroman uspeh.

- A gde da ih stavim - pokazivao je Raduljica da nema mnogo još mnogo prostora za tetovaže na telu. - Tu je moj "tatu" majstor, pa pitajte njega šta misli.

Umesto po bicepcima ili listovima, sećanja će ostati urezana u srcu.

- Kada se osvrnemo na prvo okupljanje 2014. uoči Mundobasketa, deluje kao da je prošao kratak period. Ali, za nas koji smo sanjali Olimpijske igre svakog dana, to je jedan veoma dug period, prepun teških utakmica, sezona, povreda. Ali, držali smo se zajedno, čekali strpljivo da ostvarimo cilj. Na fenomenalan način smo uspeli da izborimo plasman na Igre, a mislim da možemo mnogo i u Brazilu. Sa ovakvom atmosferom i igrom, imamo pravo da se nadamo - zaključio je Raduljica.

SIMONOVIĆ: SVIMA TEŠKO PROTIV NAS

NI tokom meča, a ni tokom razgovora sa medijima Marko Simonović nije skidao osmeh sa lica.

- Igrali smo odlično, video se kvalitet, publika može da bude zadovoljna svim što smo prikazali. Od prvog dana smo postavili Rio kao cilj, želeli smo da uspemo kao generacija i možemo dosta da napravimo tamo. Imamo dobru ekipu, dubinu na klupi i ko god uđe donese nešto novo, zbog toga je ostalima teško da igraju protiv nas.