MOSKVA ZA SVA VREMENA: Amerikanci nisu došli, Jugoslavija uzela jedino zlato na OI

JOŠ 120 "minuta" leta ostalo je "orlovima" do Rija. Najpoželjniji grad u Južnoj Americi mogao bi posle 9. jula da bude 12. olimpijska stanica naše košarkaške reprezentacije, prva posle 12 godina "tapkanja u mestu" i prva pod imenom samostalne Srbije, koja je najveće uspehe na najglamuroznijim sportskim samitima gradila u zajedničkim državama - SFRJ i SRJ.

Najsvetliji trenutak bio je 30. jula 1980. Po mnogima jedna od dve najbriljantnije gerancije "plavih" trijumfalno se popela na olimpijki presto u Moskvi. Ni neigranje Amerikanaca, koji su neposredno pred Igre otkazali učešće iz političkih razloga, nije umanjilo zlatni sjaj učenika Ranka Žeravice. Individualni kvalitet (na slici sleva): Radovanovića, Žižića, Jerkova, Ćosića, Knega, Krstulovića (stoje), Skročea, Kićanovića, Delibašića, Slavnića, M. Nakića i Dalipagića (čuče), upakovan u maestralnu kreativnost, košarkaški je razbio sve "armijske" šablone generala Aleksandra Gomeljskog.

Dug je naplaćen osam godina kasnije. U Seulu je SFRJ izmarširala do finala, prethodpo savladavši SSSR u uvodnoj fazi. Međutim, Sovjeti su krilima polifinalne pobede nad dotad se mislilo neprikosnovenim timom SAD, odskočili do zlatnog stepenika.

Daleko draže nam je srebro iz 1996. Iako se, u međuvremenu, zemlja smanjila, "promenila adresu" u SRJ i zbog sankcija bila izbačena iz Barselone (1992), nije izgubila pobednički mentalitet. Jesu Divac, Paspalj, sadašnji selektor Đorđević i kompanija, u finalu izgubili od (trećeg) "drima tima", ali su najavili da nedodirljivost američkih "profesionalaca" neće trajati doveka.

Zasad je srebro iz Atlante naša poslednja medalja sa Igara. Neočekivani poraz od Kanade u Sidneju (2000) "neplanirano" nas je preusmerio na potencijalno polufinale sa Amerikancima, do kog, ipak, nije došlo, jer su Litvanci u četvrtfinalu uspeli da nam se revaširaju za poraz u polufinalu u Atlanti i za poraz u čuvenom evropskom finalu pet godina ranije u Atini.

Prva medalja i to srebrna osvojena je 1968. U Meksiko Sitiju su Amerikanci bili prejaki za sve pa i nas, kao i osam godina kasnije u Montrealu kada su nas, takođe, dva puta pobedili, u grupnoj fazi, potom i u borbi za tron.

Jedinu bronzu "plavi" su okačili oko vrata 1984. u Los Anđelesu. Smena generacije je uzela danak, pa su tako u finale sa "Džordanovim" timom otišli Španci, dok je Jugoslavija pobedom nad Kanadom ostvarila cilj, da se vrati kući s medaljom.

Na Igrama u Minhenu 1972. porazi od Portorikanaca i SSSR u grupnoj fazi poslali su nas samo na mečeve za razigravanje od petog do osmog mesta, što je bio maksimum i 1964 (Tokio), posle poraza od Brazila i SAD, kao i 1960. u Rimu, na kome je osvajanje šestog mesta bilo uspeh, jer su Igre u "Večnom gradu" bile debi Jugoslavije.

PAD U ATINI

NA SP U Indijanapolisu 2002. SRJ je žestoko "nagrizla" nepobedivost američkih profesionalaca i u njihovoj kući im uzela zlato, pa su pred OI u Atini 2004. rasla nadanja da bi, bez ozbira na promenjeno ime (SCG), naša reprezentacija mogla da ih sruši i sa olimpijskog trona.

Ali, kako su počele Igre, urušavala se i naša nada, koja je posle poraza od Argentine i Španije, kao i "šamara" od Novog Zelanda i Kine, uz tek pobedu nad Italijom, na kraju srozala u borbu za 11. mesto. Trijumf nad današnjim rivalom, Angolom koja je u Atini završila na poslednjem mestu, bila je preslaba uteha za tim koji je samo desetak dana ranije pikirao zlato.

UČINAK NA OI

1960. Rim 6. mesto

1964. Tokio 7. mesto

1968. Meksiko Siti srebro

1972. Minhen 5. mesto

1976. Montreal srebro

1980. Moskva zlato

1984. Los Anđeles bronza

1988. Seul srebro

1996. Atlanta srebro

2000. Sidnej 6. mesto

2004. Atina 11. mesto

* Godina, mesto, pozicija.