Vujošević o dugovima Partizana: Kada sam otišao u CSKA dve godine nije prodat “pošten” igrač, a pravili su skupe timove

Sve je moguće u nemogućem svetu ovdašnjem, pa i da najtrofejniji srpski košarkaški klub na neodređeno zamrzne ambicije. Da Partizan NIS sačeka nešto „bolja vremena” koja je, i nacija, čekajući, prilično ostarila. Da u tom „čekićanju” kreira sastav za regionalnu „zlatnu sredinu” i „krcka” vreme, koje neumitno „pojedoše skakavci”. Prilično realan scenario po „brzini” dejstvovanja uprave, koja od završetka sezone, pre skoro mesec dana, manje, više redovno zaseda, bez konstruktivne završnice. Namicanje sredstava za relativno normalnu klupsku egzistenciju već postaje hronična noćna mora za klub koji je znao da izađe na kraj i sa najčuvenijim rivalima, da potroši i zaradi...čini se kao da je bilo tako davno.

Očigledno da su i najveći skeptici - navijači počeli ozbiljnije da shvataju jednu kratku rečenicu, inače, osobe, koja ne preferira telegrafskom stilu - Mnogo je teško...A Duško Vujošević je ponavlja sve češće od kraja sezone, kao što je ranije činio sa nekim drugim rečenicama, dokle nisu počele da se „cvrkuću”. Mada, po sopstvenom priznanju ne voli da „koristi tautologije”.

Zato na pitanje da li barem čkilji svetlo na kraju Partizanovog tunela, stiže sledeći odgovor:

- Dešava se ono što ja godinama pričam i upozoravam da će se desiti, ako se neke stvari bitno ne promene. I, sada, kada je to na sceni, tome se raduju oni koji su svesno do toga dovodili. A što se tiče svetla, pa trebalo bi rukovodstvo kluba i Upravni odbor da prokopa „tunel”.

Da li su krenuli sa „kopanjem”?

- Nedovoljno duboko.

Kao iskusan trener, sa prilično širokim dijapazonom interesovanja i delovanja, logično je upitati kako bi to trebalo da se „kopa”, pa da klub iz Humske „iskopa” izlaz iz finansijske krize.

- E, sad ću morati da se ponovim. Nigde u Evropi košarka nije profitabilan posao već delatnost za kojom država ima drugu vrstu potrebe, kao što je slučaj sa školstvom, zdravstvom i kulturom. I, ukoliko ne želi da se jedna institucija, kao što je KK Partizan, sačuva, već da se ugasi, onda je veoma teško raditi i promeniti tu inerciju. Naravno, i takva želja pojedinca na vlasti ničim ne može da se opravda i, racionalizuje.

Ne tako davno, crno - beli, za ovdašnje prilike, nisu imali materijalnih briga, naprotiv. Nije bilo ni prozivanja državnih instanci, bilo je samo rezultata i „nešto ljutnje” na one „tamo gore”, da bi pre dve godine „grudva” nevolja počela da dobija zamajac (tromesečna blokada klupskog računa), a ni lavina više nije „tamo daleko”.

- Bila su bolja vremena, mada država nikada nije bila dovoljno izdašna srazmerno ambicijama, pa i rezultatima, ali su ta sredstva omogućavala da se pliva i da se pravi neka strategija održivog razvoja. Poput pravljenja jeftinog tima za Evroligu, a sa njim i rezultata iznad očekivanja. Na osnovu poslednjeg, dobijalo se još nešto para para nepredviđenih budžetom na početku sezone, pa bi se još neko prodao, dok je u međuvremenu postojala linija mladih dublera, koji su bili spremni da stiču iskustvo i uskoče na mesto onih koji bi otišli krajem sezone.

Pričajući o (ne)savršenosti, kada se „remeti taj improvizovani ali sistem rada koji je dobro funkcionisao”, Vujošević poseže za daljim (bližim) događajima iz prošlosti, ali i klupskim propustima.

- Postoje tri ozbiljna momenta u našem finansiranju, čije su posledice današnje stanje. Prvi, kada Divac i Danilović napuštaju klub, a nova uprava diže kredite kod tadašnje „Centroproizvod” banke sa 19 odsto kamate na godišnjem nivou. To je prvi kamen oko vrata. Drugo, 2010. kada sam otišao u CSKA, a dve godine nije prodao „poštenog” igrača, ali su se pravili skupi timovi. I, treće, ali ništa manje važno, opredeljenje vlasti, a pogotovo poslednjih sezona, kada je košarkaškom klubu Partizan „uzet” Telekom kao sponzor. Sa druge strane, jesmo napravili grešku, ali nije bilo dobre volje da nam se izađe u susret za reprogramiranje duga na ime poreza. Sve je to stvorilo veoma tešku situaciju, a omča ne popušta.

Preko noći nestaju samo igrači ( ili treneri), ali ne nastaju ni dugovi, loši/dobri potezi, reprogrami, naklonost države, kao dugogodišnji „vojnik” Partizana, da li osećate odgovornost zbog teške materijalne situacije odnosno da li je ekvivalentna rezultatima, posebno, u poslednjih pet, šest godina?

- Imajući u vidu rezultate koje je klub napravio, da pomenem „samo” 13 uzastopnih nacionalnih naslova, šest ABA trofeja, evroligaška učešća - Top 8, F4, proizvodnja igrača za vrhunske evropske i NBA klubove, ali i igre koje su rekordno punile Arenu, Pionir, mislim da je skupa urađeno izuzetno puno, za znatno manje pare od evropskog cenovnika. Da je bilo preplaćivanja igrača, bilo je...Ali, da odgovorim na vaše pitanje - da, osećam, ali ponos, što je većina procena bila tačna i što je svaki od tih timova, zajedno, svake godine više vredeo nego što je bio plaćen. Sigurno da je bilo pojedinačnih grešaka, a deo odgovornosti ide i na moju dušu.

A trener koji je zaštitni znak kluba, u kome radi najuspešnije, po četvrti put u karijeri, na pitanje da li mu prolazi kroz glavu da se povuče sa kormila, daje krajnje (ne)uobičajen odgovor.

- Još mogu da radim ovaj posao, dosta sam mlađi od nekih koji ga rade sa velikim uspehom. Sa druge strane, klupski momenat je izuzetno delikatan i težak. Nije mi produžen ugovor za sledeću sezonu, nismo pričali o tome, ja čekam...Bez obzira da li mi bude ponuđen ili ne, Partizan će morati da napravi neki program kako da ispuni prispele obaveze prema meni, koje su velike, a na osnovu neisplaćenih plata još od januara 2013. Inače, moja plata, protekle sezone, bila je duplo manja od mesečnih primanja najplaćenijeg trenera (Repeša) ABA lige.

Znači li to, u daljem „prevođenju” da ni klupsko (trofejno) ime više ne može da bude magnet za neke nove talentobane klince?

- Teško, niko neće da radi bez para. Sve ima svoje granice strpljenja, pa jel bi vi radili bez plate - na svoj način završava Dule Vujošević.

MILION I PO EVRA PIJE VODU

Koliko nedostaje Partizanu da bi relativno normalno, ali i ambicioznije započeo pripreme za sezonu 2015/16?

- Jedna je cifra da se pokriju dugovi, plus obezbede sredstva za funkcionisanje i plaćanje tima. Bez prvog, kada se ne igra neko evropsko takmičenje, ukupna suma nije veća od milion i po evra.

SISTEM OPSTAJE

Može li klupski sistem izgrađivan decenijama da se u ovakvim uslovima pretvori u osrednje životarenje?

- Sistem ne može, ali klub može. U ovakvim uslovima apsolutno ništa ne može da se realizuje. Para nema, mladi igrači neplaćeni čekaju razvoj situacije, šta će biti...I kada se sve ovo dešava, ljudi su „kao” iznenađeni iako godinama uporno objašnjavam šta će da se desi.

OD DESET DO OSAM

Ako bi trebalo da ocenite proteklu sezonu (od jedan do deset), kako bi to uradili, po srcu, a kako racionalno?

- Igrači su maksimalno angažovano i posvećeno odradili posao za deset. Ako bi trebalo da se oceni posao tima, onda je to osam. Ali, dao bih svima, pa i sebi, više da smo uspeli da izborimo plasman u Evroligu. To je najracionalniji pogled, ali i emotivno, nema tu razlike, kada sve sabere, problemi, budžet, okolnosti.

Ima li dobitka u sezoni bez trofeja?

- Herojska igra neplaćenog tima i ogromna navijačka ljubav. Ali i napredak jednog Milutinova, pa Marinkovića, Andrića, Glišića...- nabraja Vujošević „svoje” klince od kojih se neki pakuju...

PROČITAJTE JOŠ:

“Sport”: Grujić ponovo odbio Zvezdu

Čelsi "otima" Mitrovića Njukaslu

Izbori u FSS će trajati najmanje tri meseca: Sledi duga borba za 41 glas

Veliko priznanje za srpskog golmana: Rajković deo žreba za Mundijal 2018!

Stojanović: Uz večite do titule mogu Vojvodina i Čukarički

Mladenović startovao s mnogo elana: Krv, znoj i suze za povratak slave