Obradović ide u Madrid po devetu evroligašku titulu: Niko nikad kao Željko

- Sećam se svih učešća na završnim turnirima. Jednom sam bio kao igrač, pa zatim kao trener Partizana, onda sa Huventudom, dvaput sa Realom, jednom sa Benetonom, osam puta sa Panatinaikosom - počinje Obradović, za "Novosti", putovanje kroz trofejno vreme, koje će, veruje armija od 30 miliona navijača Fenerbahčea, biti produženo u Madridu od 15. do 17. maja.

Predstojeći fajnal-for čini se nikad - kvalitetniji. Domaćinu Realu, sa Rodrigezom, Fernandezom i ostalim članovima kraljevske košarkaške garde, tokom cele sezone je iz očiju izbijala glad za uspehom, koji im je dve poslednje godine iskliznuo iz ruku. CSKA, na čijem je dresu, shodno ulaganjima, svake godine zalepljena etiketa (večitog) favorita, nada se da će prvi put posle prve ere Etorea Mesine, kontinentalnom krunom opravdati budžet, pozamašan i za NBA timove.

Olimpijakos je tokom godine, naročito u četvrtfinalnim duelima sa Barselonom, pokazao da u njemu još tinja šampionski plamen iz 2012. i 2013. i na kraju - Fenerbahče.

Turski šampion, na dresu nema izvezenu nijednu evropsku zvezdicu. Tek se prvi put izborio za ulazak u "veliku četvorku". Međutim, na klupi ima Željka Obradovića, čija trenerska veličina se ne ogleda samo u iscrtanom ovogodišnjem putokazu ka Madridu. Za manje od dve godine je istanbulskom divu, posrnulom posle silnih trenersko-igračkih promašaja, merenim u desetinama miliona evra i oslikanim u rezultatskim neuspesima van domaćih granica, vratio veru u uspeh.

Dan po dan, nedelju po nedelju, mesec po mesec, sa saradnicima i igračima je zidao šampionsku kulu, o koju su se odbijale velike, najveće košarkaške vojske. I kad je bio zastoj, zbog pregrupisavanja, jer sezona nije jedna, niti dve, tri utakmice, već 60, 70... verovao je u svoje momke, ali i njima ugradio veru u sebe i sopstveni kvalitet, koji ih je izdizao do pobeda nad CSKA, Olimpijakosom i zasad, na kraju nad Makabijem u četvrtfinalu.

- Jesmo izgubili na početku top 16 protiv Olimpijakosa i CSKA, ali smo zato pokazali na njihovom terenu kvalitet, da možemo da igramo sa najboljima - jasan je Željko.

Fenerbahče je igrao najbolje protiv najboljih, razbijao je sve prepreke do fajnal-fora na koji je stigao pre svih. Kada je sirena označila kraj utakmice u Tel Avivu iz igrača je počeo da kulja vulkan emocija, koji se potom preneo na istanbulske ulice i traje do danas, s nadom da će se preneti i na madridske.

- Videli ste koliko su igrači bili srećni. Mnogo su uložili rada, truda, želje i znanja da ostvare nešto što dosad nisu generacije pre njih. Važno je da na svakom treningu uradite maksimalno, da se trudite da budete bolji. Kada sve to odradite, onda znate da ste pobedili - kao uvek, Željko u prvi plan ističe učenike, koji su se zajedno sa njim, po povratku u Istanbul našli na ramenima navijača, bezrezervno srećnih što će prvi put u skoro tri decenije dugoj istoriji fajnal-fora biti i ime Fenerbahče.

Uz sreću se naslanja i nada da Željko sa Bjelicom, Bogdanovićem i ostalima, polovinom maja, može i dva koraka dalje do zlatne istorije, kao prvi šampion Evrope iz Turske, u čemu će na startu pokušati da ga spreči Real.

POSLA PREKO GLAVE
JEDAN velegrad, Atinu, Željko je zamenio drugim, Istanbulom.
- Svaki grad, pogotovo veliki, ima specifičnosti, ali iima ih i naš posao. Praktično, nemate mnogo slobodnog vremena, jer ste koncentrisani na posao, dva treninga dnevno, zatim sastanak sa stručnim štabom, utakmice...

ISTANBUL, Tel Aviv, Saragosa, Solun, Bolonja, Atina, Berlin, Barselona su gradovi u kojima je Obradović osvajao evropske krune... U Srbiji se i dalje pamti istanbulska noć Partizana.
- Moj prvi trofej. Specifičan. Uvek je teško izdvojiti bar jedan, ne samo kada je u pitanju Evrolige, nego i svaki drugi. Kada igrate, trudite se da pobedite...

LIČNA KARTA
*Datum i mesto rođenja:
9. mart 1960, Čačak
* Igračka karijera: Borac Čačak (1980-1984), Partizan (1984-1991)
* Trenerska karijera: Partizan (1991-1993), Huventud (1993-1994), Real (1994-1997), Beneton (1997-1999), PAO (1999-2012), Fenerbahče (2013-)
* Igrački uspesi: šampion SFRJ (1987), treće mesto na F4 Evrolige (1988), Kup SFRJ (1989), FIBA Kup Koraća (1989)
* Trenerski uspesi: šampion Evrope (1992, 1994, 1995, 2000, 2002, 2007, 2009, 2011), šampion Grčke (2000, 2001, 2003-2011), Kup Grčke (2003, 2005-2009, 2012), Kup Saporta (1997, 1999), šampion Turske (2014), Superkup Turske (2013), Superkup Italije (1997), šampion SFRJ (1992), Kup SFRJ (1992). trener godine Evrolige (2007, 2011), trener godine u Grčkoj (2007, 2009, 2011), izabran među 50 najvećih u Evroligi.
* Selektorski uspesi: šampion Evrope (1997), šampion sveta (1998), serbro na OI (1996), bronza na EP (1999).