KAPITEN Nenad Krstić 31. rođendan je proslavio na pripremama reprezentacije, sa porodicom i saigračima. Juče je Nebojša Ilić na Kopaoniku organizovao tortu za slavljenika. Držanje zdravice tokom ručka pripalo je Vladimiru Štimcu i po tradiciji najmlađem u timu, ove godine debitantu Dejanu Kraviću koji je iskusio još jedno pravilo srpskog tima.

Krstićevo iskustvo, ozbiljnost i sposobnost da još igra,mnogo znače reprezentaciji. Svestan je i on toga, godinama je pokazivao koliko zna i ume, ali ne krije da su ga u CSKA, naročito prošle sezone, sputavali da se iskaže. Sportski inat mu ne dozvoljava da se povuče sa terena sve dok ima snage.

- Nikada se kod mene želja za igranjem nije dovodila u pitanje. Igraću dok mogu i imam šta da dam. Zato se i odazivam pozivima u reprezentaciju, iako neki možda misle da sam lud. Odgovorno tvrdim da poslednje dve sezone u CSKA nisam iskorišćen ni 50 odsto. Prvi put u karijeri sam igrao „četvorku“, po zamislima trenera Mesine, što sam prihvatio kao profesionalac. Međutim, igrački me je ta pozicija gušila, mučio sam se. Mesina me je na neki način ubijao kao igrača, ali u mojim godinama će to veoma teško da se desi. Ostali znaju šta ja mogu - priča Krstić za „Novosti“.

Da li žalite za odlaskom iz CSKA?

- Proveo sam u Moskvi tri divne godine, zahvalan sam klubu na odnosu prema meni i mojoj porodici. Ali, krivo mi je što nismo osvojili Evroligu. Očekivao sam više od rada sa Mesinom. Veliko je ime i nemam pravo da govorim o kvalitetu njegove taktike, jer ja nemam nijednu titulu Evrolige, a on ima četiri. Ali, o ličnoj igri mogu da pričam...

Zamenili ste Efes za CSKA, Ivkovića za Mesinu?

- Nisam se ni sekund dvoumio. Znam kakva je moja uloga bila u reprezentaciji dok je Duda bio selektor i on je jedan od retkih trenera koji je umeo da iskoristi moj potencijal, čak i da prikrije moje mane u igri. Gajim veliko poštovanje prema njemu. Želeo sam da se vratim na ono što sam bio prve sezone u CSKA. U selidbi je presudila želja da imam bitnu ulogu, a ne sporednu kao kod Mesine.

Kako vam se čini nacionalni tim?

- S novim trenerom dolaze i promene. Posle pet dana sa ekipom vidim novine, naročito u treningu, načinu, rasporedu rada... Sve su to pozitivni noviteti. Dugo se poznajemo, dobri smo drugovi.

Šta vas raduje, a šta plaši kad vidite tim na okupu?

- Raduje me pozitivna atmosfera, dobar rad, velika želja selektora i svih ostalih da se maksimalno posvete timu. Stvorila se pozitivna energija unutar i oko tima. Ne bojim se da je ovo sve početna euforija i da ćemo vremenom ući u monotoniju. Plaši me, kao uvek - povrede. Njih ne možete da kontrolišete, sastavni su deo sporta ... Ali često se dešava da povreda jednog igrača može da poremeti ekipu i sve što je pre toga stvarano.

Kakvu komunikaciju imate sa selektorom, da li usklađujete stavove, konsultujete se kao selektor - kapiten?

- Drugačiji je odnos nego ranije dok je ekipu vodio Ivković. Ali, to je normalno. Duda je, za razliku od Saleta, znatno stariji od nas, sa ogromnim životnim i trenerskim iskustvom. Nikada nisam voleo da se mešam u tuđi posao, naročito ne u trenerski, pa ne želim ni sada. Kad je tim u pitanju, selektoru sam uvek na raspolaganju. Sa Saletom je komunikacija odlična. Čovek je sa kojim možeš da pričaš o svemu i ima ogromno razumevanje jer je doskoro igrao i oseća igrača.

Kako se vi osećate u ovoj fazi priprema?

- Već duže „vučem“ objektivan problem sa mišićem koji drži koleno, kvadricepsom koji je oslabio. Imao sam probleme i tokom sezone, ali mislim da će sve, uz adekvatan trening da se dovede u red. Navikao sam da igram preko tog stepena bola. To nije klasična, nego hronična povreda i nadam se da će za pet, sedam ili deset dana sve biti kako treba. Ne plaši me to jer sam uveren da će se dobro završiti - optimistički podvlači Krstić.

TEODOSIĆ SAZREO
KAKO Miloš Teodosić „igra“ u novoj, odgovornoj ulozi, zamenika kapitena?
- Relacije kapiten-zamenik ili kapiten-ostali igrači kod mene ne postoji. Timski sam igrač i želim da budem otvoren prema svima. Tea poznajem veoma dobro, mnogo smo utakmica igrali, mnogo toga prošli zajedno i moram, iako ga nikada ne hvalim, javno da kažem da je sazreo kao igrač i čovek. Nadam se da me neće demantovati... Ima još detalja za napredak, ali niko nije savršen, pa ni on, a ni ja.

AMERIKA ZATVORENA KNjIGA
PO povratku u Evropu, da li ste patili za NBA?
- NBA je najlepši period u mojoj karijeri, ali mi u 31. godini nije bio prioritet da opet krenem preko Atlantika. Posle drugog potpisanog ugovora u CSKA povratak u Ameriku sam odbacio. NBA je za mene završena priča.

NEZAHVALNO DAVATI SAVETE ZA NBA
DA li imate savet mlađim saigračima koji žele u NBA?
- NBA je potpuno nepredvidiv, što sam naučio tek kada sam otišao. Svi su me odgovarali od odlaska, ali sam išao glavom kroz zid jer sam to želeo po svaku cenu. Prvi deo sam sedeo na klupi, a onda se samo sve otvorilo i ostao sam tamo toliko godina. Mnogo veći igrači nego što sam ja nisu dobili pravu šansu. Nije lako, ali svako ima svoj put. Mogu nekome da ispričam svoju priču i iskustvo, ali ne i da delim savete, jer nisam voleo ni da meni pametuju. Najpametnije je slušati sebe i tada ćeš sigurno najmanje pogrešiti.