Stanković: Očigledno je da nešto ne štima u KSS...

Priznaje da se zapita šta mu to treba, ali ne može da okrene glavu, gleda svoja, penzionerska posla. Tako priča Borislav Stanković, počasni predsednik nacionalnog saveza i dugogodišnji (1976- 2002) generalni sekretar FIBA, da pomenemo samo najznačajnije košarkaške funkcije. Nije teško pogoditi da je najpoznatiji srpski sportski diplomata odgledao već toliko puta pominjane kvalifikacije za EŠ u kojima se nacionalna selekcija mučila do poslednjeg meča ne bi li se nekako dokopala kontinentalnog takmičenja.

- Naravno da nisam mogao da okrenem kanal, preskočim košarku, to je moj život. Ne kažem da nisam ponekad pomislio da tako nešto ne bi bilo dobro da uradim, ali nisam mogao, nije mi se dalo – priča za „Sport“ Stanković. - Osećanja su se menjala, prvo sam bio neprijatno iznenađen, a kasnije mi se uvukla zebnja u srce, sigurno da nisam bio jedini. Na sreću, Srbija je prošla. To jeste najvažnije, ali ne bi trebalo da se najboljim seniorima ponovo bavimo tek sledećeg leta, kada počnu pripreme za Evrobasket.

Iskusni funkcioner nije izdržao da ne podseti da je prošireni koncept evropskog prvenstva, ipak, pokazalo se u našem slučaju, prava stvar.

- Imajući u vodu kako je srpska selekcija igrala, ne smem ni da pomislim kako bi stigla do Slovenije da je ostala forma sa 16 učesnika kao u Poljskoj 2009. A dobro se sećam, kada je doneta odluka o proširenju 2010. da nije bio mali broj onih sa ovih prostora, koji su se čudili, pa komentarisali u stilu "da svako može da se kvalifikuje", kako je to pogrešan potez... Kako su igrali naši najbolji košarkaši, ko zna da li bi uopšte uspeli da preskoče kvalifikacione prepreke da je bila jača konkurencija.

Problem budućnosti, ne samo seniora lučonoša, Stanković vidi u jedinstvu i kontinuiranom zajedničkom radu.

- Muke u kvalifikacijama mogu, a ne moraju da budu "predskazanje" za EP, bilo je tu i objektivnih problema, koji ne zavise direktno od angažmana organizacije. Međutim, ako želimo dobro i prosperitet srpskoj košarci, svi funkcioneri KSS moraju biti jedan veliki tim, koji živi za ovaj sport i kada se slavi, ali, što je još važnije, kada se analiziraju neuspesi, raduju se i plaču zajedno.

Sagovornik smatra da se neke stvari ne menjaju sa godinama, drugačijim uslovima...

- Pravi košarkaški radnici, ne oni koji se pojave dva puta godišnje u Savezu, ili samo zarad sitnih, ličnih interesa, moraju da se okupe, da se vidi gde smo, šta mora pod hitno da se uradi. Ne postoji samo seniorska selekcija i kako je igrala, ali je uvek bila i ostala ogledalo svih ostalih "sitnica" koje život znače u životu kompletne organizacije. KSS mora da živi sa košarkaškim narodom, korespondira... Čini mi se da trenutno nije takav slučaj, ili možda ja ne poznajem dobro taj njihov basket svet. Očigledno da nešto ne štima, nije to samo pitanje utiska koji je ostavila nacionalna selekcija - konstatuje Stanković.

Čovek koji je praktično ceo životni vek posvetio nekada trofejnom sportu, kojim se svojevremeno aktivno bavio, pa bio trener, respektabilni međunarodni funkcioner, ne samo pod obručima (članstvo u MOK), na kraju poručuje:

- Bilo i ostalo, reprezentacija je odraz rada klubova, sa kojima Savez mora da ima česte, da ne kažem svakodnevne kontakte, poznaje sve njihove probleme, pogotovo u današnje vreme kada je sve teže finansijski opstati.

NI FIBA NIJE ŠTO JE BILAStanković je bio aktivni generalni sekretar međunarodne košarkaške federacije kada su formirane zone, da već duži period bili svedoci tihog rata na relaciji Svet-Evropa, koji preti da komplentnu organizaciju vremenom "rastoči".
- Pravljenje kontinentalnih zona u okviru FIBA bilo je neophodan proces decentralizacije, ali se izrodilo u tendenciju građenja "samostalnih" zona preko svake mere. Umesto da se radi u jednom pravcu, počelo je da se "krivuda". Najveći problem je što je FIBA Svet izgubila kontakt sa članstvom (federacijama), ali ne i sa zonama. Tako je evropska, a odgovornost snosi bivši generalni sekretar Zanolin, pokušavala da napravi konfederalni odnos, što nikako nije dobro za kompletnu organizaciju. FIBA Svetu je potreban "federativni princip" sa autonomijom zona, sve ostalo predstavlja opasnost - smatra Stanković.