SMIREN, kao kada u odlučujućim trenucima finala, a bilo ih je pregršt, kuje trofeje, Dušan Kecman je ušetao u zgradu „Novosti“, kako bi odgovarao na pitanja čitaoca „Sporta“. Dok se primiče mestu sastanka, prima čestitke za Partizanov 13. pehar nacionalnog kupa. Treba mu vremena da sabere koliko ih ima.


- Mislim da imam šest šampionata sa Partizanom, po četiri kupa i nacionalne lige, i triplu krunu sa Panatinaikosom - kaže Dušan, koji je slavio u 15 uzastopnih finala. - Ako se ne varam, poslednji poraz je bio u finalu Kupa 2007. od FMP.


Seriju pitanja otvorio je Ljuba Matić iz Vinče, koga je zanimalo koliko će Kecman još igrati košarku?

CRNO-BELI PUT PREKO BOLONjE MALO je nedostajalo da Dušan Kecman 2002. krene crno-belom stazom, ali u dresu bolonjskog Virtusa. Ipak, na sreću navijača Partizana, nije.
- Trebalo je da idem u Virtus. Bio sam na probi, ali oni su tada ušli u finansijske probleme, pa sam se posle nekoliko dana vratio u Beograd i krajem avgusta potpisao za Partizan.

- Ugovor mi ističe na kraju sezone, tada ćemo videti plan kluba. Sve je na stručnom štabu i upravi. Partizan mi je prva opcija - direktan je Kecman, dodajući da planira da igra još dve-tri godine. - Osećam se odlično, da kucnem u drvo. Samo zdravlje da posluži.


A posle se nadovezuje Dragan Marinković iz Karavukova.


- Još nemam odgovor, ali ostaću u košarci, da li kao trener, ili u sklopu KK Partizan, videću. Košarka je moj život – jasan je Dule.


Elvis Džeković iz Sjenice, koji je sastavio i nekoliko stihova („Dule, bogu, „grobari“ bez tebe ne mogu, što je melem za ranu, ti si našem Partizanu“) pokušao je da izvuče od Kecmana koji mu je najdraži trofej.


- Uvek je osvajanje poslednjeg najslađe. Nadam se da ćemo ove sezone odbraniti još koji pehar.


Vladimir iz Obrenovca je „podsetio“ da je Dušan prve korake napravio na terenima za basket u novobeogradskim blokovima.


- Ponekad sretnem staro društvo. I dalje se organizuju. Ti basketi su mi značili u razvoju.


Bek crno-belih je tokom karijere osvajao sve prestižne nagrade, od najboljeg skakača, šutera...

PERA, JAN, PALASIO... U PARTIZANU je Dušan, kako sam ističe, sarađivao i sarađuje sa odličnim igračima.
- Od sadašnjeg sastava najduže se znam sa Perom Božićem. Od svih stranaca, nekako sam najbliži bio sa Janom Veselijem, ali njega ne gledam kao stranca. Od igrača sa američkog kontinenta najviše sam voleo da igram sa Palasijom.

- Važna je želja. Dok sam igrao za Beopetrol, govorili su da imam fizikalije, ali da nemam ruku. Vremenom sam napredovao u svakom segmentu, popravio šut.


Uz trenera Dragana Solija Milovanovića, koji ga je uveo u prvi tim Beopetrola, Kecman ističe zasluge i Duška Vujoševića.


- Uz njegov rad sam najviše napredovao, sazreo. Kad sa njim radite, prelazite na viši nivo košarke. Mada sam tada bio u 25, radio sam individualno sa Duletom. Vlada, kao njegov učenik, nije mnogo menjao, ali je kao mlad uneo novi sistem rada, vođenje utakmice, tako da smo i on i ja mnogo naučili od istog učitelja - od Duleta.


Pregršt čitalaca se interesovalo za to odakle mu ta čuvena mirnoća u odlučujućim utkmicama.


- U samopouzdanju, koji je posledica treninga i rada. Neophodna je posvećenost poslu, trud da izvučete maksimum. Koncentracija vam pomaže da sagledate situaciju na pravi način. Sebe gradite kroz čitavu karijeru. Svakom se pruži šansa, koju verovatno i zaslužite. Neko je iskoristi u većoj, a neko u manjoj meri - završava Kecman, koji je zaslužio i, nema sumnje, iskoristio svoju šansu.

ATINA JE NAJLEPŠA

TOKOM karijere, Dušan je živeo u Atini, Kozaniju, Istanbulu, Kijevu, Ostendeu...

- Atina je najlepša. Grci su slični nama, blizu je Srbije. PAO ima sjajne navijače, tradiciju, radio sam sa vrhunskim trenerom Obradovićem - objašnjava Kecman.

Rivalitet PAO i Olimpijakosa sličan je Partizanovom i Zvezdinom.

- Naša „OAKA“ je akustična, u odnosu na dvoranu u Pireju, gde je oko terena atletska staza, pa izgleda kao da igrate na stadionu. Navijači su fanatični, ali nije neuobičajeno da vam priđu fanovi Olimpijakosa, pozdrave, čestitaju i kažu: „Moramo sledeći put da vas dobijemo“.