Šta bi bilo da je Tošić 2010. doneo drugačiju odluku: Postao bi prvotimac Junajteda

Fudbaler Zoran Tošić najzanimljiviji je iz redova Partizana engleskim medijima. Popularni Bambi je nosio dres Mančester junajteda 2009. godine, a danas na “Old traford” stiže kao rival iz Beograda. “Dejli mejl” je dočekao da uradi sa njim razgovor kroz osvrt na dugu i iskusnu karijeru.

Novinar i Tošić prvo su se dotakli dana kada je srpski internacionalac, tada igrač Mančester junajteda, 2010. tokom Svetskog prvenstva, saznao da ima ponudu ruskog giganta.

- Dobio sam poziv od agenta dok sam bio sa reprezentacijom u hotelu. Dobio sam ponudu od CSKA i morao sam hitro da reagujem, inače bi oni mogli da nađu nekog drugog. Onda me je pozvao neko iz Junajteda i pitao me da li hoću da svoj broj 14 dam Čičaritu. To je bio signal za mene. Kad sam dobio takvo pitanje iz Junajteda, pozvao sam agenta i rekao sam mu da želim da odem odatle. Jednostavno tako - istakao je Zoran Tošić.

Bambije u Junajted stigao 2009. godine, kao mlad igrač od tek 21 godine, a za njega je izdvojeno sedam miliona funti.

- Junajted je bio šampion Evrope i Engleske u tom trenutku. Kada sada pogledate Junajted morate da budete iskreni i da kažete da tim više nije jak kao što je nekada bio. Srpska liga i Premijer liga su dva različita sveta. U Srbiji nisam išao u teretanu. Nikad. Nisam ni znao gde je. U Junajtedu sam video da svi igrači idu u teretanu pre ili posle treninga. Mnogi od njih su imali teretane u svojim kućama.

Danas igrač Partizana ne zaboravlja kakav su utisak ostavile na njega radne navike Kristijana Ronalda i Rajana Gigsa:

- Onda sam došao u Mančester i video Kristijana Ronalda i Rajana Gigsa, 36 godina starog, koji dolaze tri sata pre treninga i idu u teretanu. Ja nisam bio spreman u tom trenutku da igram za Mančester. Nisam dobio ni šansu, ali nisam ljut.

Pitao je novinar Bambija i šta bi se dogodilo da je te 2010. u hotelskoj sobi u Južnoj Africi,posle razgovora sa menadžerom, odlučio da ne prihvati rastanak sa Junajtedom?

- To je jedino pitanje na koje se često vraćam. Da sam ostao da se borim za mesto mislim da bih u nekom trenutku bio spreman da zaigram za Junajted. Šta da sam ostao i da nisam otišao u Moskvu? Šta bi se dogodilo? Šta ako?