Fotografije nekad i sad: Branko Rašović i Ivan Ćurković se, uz Novosti, podsetili mečeva sa Mančesterom od pre 53 godine

BRANKO Rašović i Velibor Vasović su u dva meča polufinala Kupa šampiona sa Mančester junajtedom, bukvalno, "preorali" teren u Beogradu i u Engleskoj. Ne preterujem kada to kažem, već je to tako bilo! Ovo je pre dve nedelje za "Novosti" svedočio Milutin Šoškić, legendarni golman Partizana i kapiten velike generacije crno-belih, koja je 1966. došla do finala Kupa šampiona pregazivši do njega šampione francuske (Nant 2:0, 2:2), Nemačke (Verder 3:0, 0:1), Češke (Sparta 1:4, 5:0) i Engleske (Mančester 2:0, 0:1).

Posle 53 godine, Partizan je opet na fudbalskom "Teatru snova" u Mančesteru, a na dan meča Lige Evrope za "Novosti" su o danima slave svedočili Branko Rašović, nenadmašni stub odbrane, i Ivan Ćurković, koji je bio rezervni golman na putu u slavu...

- Meni su novinari odmah posle revanša u Mančesteru "zalepili" nadimak koji me je kasnije pratio kroz celu karijeru. Nazvali su me "div sa Old Traforda" i ponosno sam se uvek sećao te 1966. godine, kada smo zaista bili dominantni na putu ka finalu, u kojem nas je spletom okolnosti savladao slavni Real Madrid - počinje priču 77-godišnji Rašović.

Sa svojim kumom Ivanom Ćurkovićem (75), Rašović je u sredu ponovo krenuo na mesto uspeha i velike slave. Partizan je svoje dve žive legende poveo na put i na stadion na kojem su pre 53 godine izdržali sve i svašta u revanšu koji je obeležio mnoge karijere šampionske generacije.

- Sećam se da su Englezi očajnički jurili zaostatak od 2:0, da su igrali ono njihovo čuveno, centaršut i samo centaršut. Toliko je revanš bio naporan, da smo mi iz odbrane više vremena proveli u vazduhu, u tim duelima, nego na zemlji. Lepo je kada se pamte lepe stvari. Čovek da pamti i prepričava samo one ružne, ne bi živeo ni 30 godina - više je nego slikovit Rašović.

- Najzanimljivije je bilo to što su trener Gegić i njegov pomoćnik Popesku bili manje poznati, sa manje autoriteta nego ijedan od igrača iz prve postave Partizana. Danas ljudi ne bi poverovali kako su izgledali naši treninzi 1966. Niko ništa nije smeo od trenera da kaže Šoškiću, Vasoviću, Rašoviću, Hasanagiću, Galiću i ostalima. Izvedu ih samo na trening, rade sa ostatkom ekipe, a ovi prvotimci imaju svoj režim. Ništa tu nije bilo ružnog ili nesportskog, ali jednostavno su bili takve veličine - seća se Ćurković.

Put do finala nije bio isto što i dolazak na finale u Brisel.

- Taj dvomeč u polufinalu sa Mančester junajtedom je obeležio naše karijere, a trebalo je da i u finalu savladamo Real, jer smo bili bolji. Ipak, stvari koje su se dešavale pre tog meča, kada je veći deo ekipe već bio prodat u druge klubove, kada su nas proizvođači kopački za simboličan novac nagovarali da nosimo samo njihovu opremu i, još jedna mnogo bitnija stvar, uticali su da se iz Brisela ne vratimo onako nasmejani kao iz Mančestera - kaže Ćurković.

Legendarni golman Partizana odmah i otkriva koja je to stvar...

Fudbalska vremena su se prilično promenila...

- Odlazili smo u inostranstvo za ugovore koji su bili u iznosima od 40.000 ili 50.000 dolara. Igrali smo za mesečne plate od 1.000 dolara. Međutim, i tada i danas su za nas veliki timovi bili i velika inspiracija. Uveren sam da smo zbog toga gledali, na primer, onako dobru utakmicu Partizana i Mančester junajteda pre dve nedelje u Beogradu. Savo Milošević je uspeo da svoj tim motiviše da igra dobro protiv rivala takvog renomea - kaže Ćurković.

PRE 53 godine su Ivan Ćurković i Branko Rašović sa ostatkom tima na "Old Trafordu" overili plasman u finale Kupa šampiona, a sada su krenuli put Mančestera kao svojevrsna "talija" crno-belih.