Od izveštača "Novosti": Vindišgarsten

KAPITENSKOJ traci silno se obradovao maestro Marko, baš kao i njegov otac Ranko. Marin senior došao je u Vindišgarsten da poseti sina, a odgledao je i prijateljski meč sa kiparskim Apolonom (1:1) u društvu predsednika Crvene zvezde Svetozara Mijailovića. Po liku i priči se odmah primeti da "iver nije pao daleko od klade", da su Marini smireni i jednostavni ljudi i da slično razmišljaju. I ono što je jasno kao dan - obojica obožavaju Zvezdu.

- Naravno, obradovalo me je to što je postao kapiten, nije me iznenadilo. To je i bila njegova želja, svi smo u porodici to doživljaveli kao neki vrh njegovog boravka u Zvezdi. Svima nam se promenio život otkako je došao na "Marakanu". Ovo je kruna njegove karijere, jer igra za klub koji voli. Najbolje se sada oseća. U Zvezdi je iz srca, a ne samo bog posla. Ispunio je i svoju i moju želju - ponosno priča o svom sinu Ranko Marin.

Odmalena je Marko upijao od oca sve o Zvezdi, brzo se i u njega uvukla ta ljubav za sva vremena.

- Snimao sam utakmice iz najslavnijih vremena crveno-belih, tražio je da mu često puštam te kasete. Savićević mu se najviše svideo. Bilo mu je interesantno da neko može tako da razbije Bajern. Prvi dres koji sam mu kupuo bio je Zvezdin. U njemu se slikao sa Dragoslavom Stepanovićem Stepijem, kad je bio trener Ajntrahta...

Ranko Marin se sa suprugom Borkom otisnuo iz Gradiške u jedno mestašce pored Frankfurta, kada su Marku bile dve godine.

Pročitajte još Luković pomoćnik Mrkeli u Crvenoj zvezdi

- Bio nam je težak taj period kada smo se doselili u Nemačku, pred početak rata u bivšoj SFRJ. Moja žena je medicinska sestra, imala je ugovor sa jednom bolnicom u okolini Frankfurta. Marko je non-stop trčao za loptom i vrlo brzo su svi uočili da je veliki talenat. Ne znam kakvi su najveći igrači bili u juniorima, kad je Marko bio tako dobar u to vreme. Nije bilo turnira na kojem nije bio najbolji igrač i strelac. To se ponavljalo godinama, i bilo je jasno da će izrasti u dobrog fudbalera. Brat i ja smo nekada igrali u republičkoj ligi, pa je i to pomoglo nešto da se nauči...
OKUPLjANjE U GRADIŠKOJMARINI su jako vezani za svoje porodično ognjište, Gradišku i Republiku Srpsku.
- Često idemo, tamo mi je majka. Slogi iz Gornjih Podgradaca, klubu u kojem je prohodao, Marko je naprvio svlačionice. Lepo je, prvimo feštice leti, ljudi su odlični - keže Ranko.

Markov talenat Nemci su bukvalno zgrabili za sebe.

- Dok je bio mali, iz Srbije ga niko nije zvao, niti se raspitivao. U Nemačkoj je bio najbolji mladi igrač, dobijao je nekoliko puta "Fric Vlater" medalje... Takve su bile okolnosti, bilo je normalno da igra za mlade selekcije Nemčake. Kasnije, kada je dobijao pozive za A reprezentaciju, nije baš rado išao, jer je u klubu bio zvezda, a tamo često nije bio u prvoj ekipi. To mu je smetalo, bio je nestrpljiv. I mediji su vršili pritisak na selektora da mora više da igra.

Pročitajte još MIRKO JE NOVI KREATOR: Ivanić i Marin zamenili uloge

Da nije imao problema sa povredama, Marin junior bi sigurno zabeležio više nastupa za najbolji tim "pancera" (16 utakmica, jedan gol). Igrao je i protiv Srbije na SP u Južnoj Africi, poslednjih 20 minuta.

- Nisam bio tamo. Navijao sam za Marka i za Srbiju - kroz osmeh priznaje Ranko.

Posle Borusije M, Verdera, Čelsija, Sevilje, Anderlehta, Trabzona i Olimpijakosa, Marko je poslušao srce i došao u Zvezdu.

- Javio mi se samo da me obraduje. Ja sam tu želju imao oduvek, ali izgledalo je kao da neće biti realno. Svima u familiji se ostvarila želja. Emotivno smo svi doživeli njegov debi i gol protiv Radnika. Posebna priča je Liga šampiona u kojoj je i Zvezda igrala prvi put. Bilo je predivno, nadamo se da bi moglo uskoro da se ponovi - priželjkuje Ranko.

DRAŽI DžAJA OD BICIKLA
MARKOV deda je bio Partizanovac i pokušavao je na sve načine da i sin Ranko zavoli crno-bele boje.

- Živeli smo odvojeno, pa smo se viđali kad je dolazio na odmor. Jednom me je pitao šta da mi kupi, rekao sam bicikl, jer je poni tada bio želja mnoge dece. Kaže on, dobro, ali postoji jedna uslov - da navijaš za Partizan. A meni idol bio Džajić, nema tog bicikla koji bi me pokolebao... Naravno, ostao sam zvezdaš, a dobio sam i bicikl - rado se seća Ranko.