BAĐO ZA “NOVOSTI”: Miha radi sjajan posao, veoma cenim Sergeja

DA nije osedeo, moglo bi da se kaže da je "ko preslikan" iz igračkih dana. Sportski elegantan, prepoznatljivog tamnijeg tena, sa zlatnom, okruglom minđušicom na desnom uhu, ali bez repića za koji kaže da ga je odsekao odmah po završetku karijere. Glavom i bradom - Roberto Bađo (52), ili Mali Buda. Jedan od najboljih svetskih igrača svih vremena, ovih dana je u Beogradu prometer italijanskog fudbalskog kampa u Srbiji, pod pokroviteljstvom Inteza banke.

Nasmejan i otvoren bio je raspoložen da priča o svemu, a na pitanja "Novosti" koliko poznaje našeg trenera Sinišu Mihajlovića i koliko prati Sergeja Milinković-Savića u Laciju, odgovarao je samo u superlativima.

- Srećan sam što je Mihajlović spasao Bolonju, klub za koji me vežu posebne emocije, u kome sam igrao. Uradio je odličan posao u finišu sezone, želim mu da tako nastavi. Izuetno cenim i Sergeja Milinković-Savića. On je snažan, fizički i tehnički, a veoma mlad. Ima sve kvalitete da postane vrhunski igrač - istakao je Bađo.

PROČITAJTE JOŠ: Srbija bez Sergeja u kvalifikacijama za EP

Kao i navijači, obožavali su ga i čuveni treneri. Arigo Saki je rekao: "Ono što je Maradona za Argentinu, to je Bađo za Italiju". Aldo Agropi je bio još nadahnutiji: "Kada igra Bađo, čuješ kao anđeli pevaju u njegovim nogama". Najbolji fudbaler sveta 1993. godine, ostao je upamćen i kao jedini Italijan koji je bio strelac na tri Mundijala. Međutim, "boginju" nije dohvatio i zato i sada kaže da čak posle 25 godina ne može mirno da spava zbog promašenog penala protiv Brazila u finalu SP 1994.

- Ni dan danas ne spavam kako bi trebalo. Nažalost, desilo se. Iz takvih neprijatnih situacija može da se izvuče pouka. Sanjao sam finale sa Brazilom, ali jedno je sanjati, a drugo je stvarnost. Realnost je ono što nisam pomišljao - iskren je Mali Buda koji je ovaj nadimak dobio zbog religijskog opredeljenja.

PROČITAJTE JOŠ: DOGOVORENO: Mihajlović i Bolonja nastavljaju zajedno

U svoje vreme je žario i palio Apeninima. Bio je član velike trojke italijanskog fudbala: Juventusa, Milana i Intera. Kada je 1990. iz Fiorentine prešao u redove "stare dame" transfer je bio vredan devet miliona maraka, što je tada bio svetski rekord.

- Najviše me je pogodila činjenica što je Fiorentina krila da je već dogovorila transfer, ništa nisam znao o odlasku u Juventus. Patio sam zbog toga, samo sam hteo da priznaju. Imao sam sreću i privilegiju da igram za takve klubove. U svakom sam mnogo naučio, imao razne ciljeve, od borbe za trofeje do izgaranja za opstanak.

PROČITAJTE JOŠ: “AS” o Joviću: Real kupio golove

Nikada ga nije zanimalo da se bavi trenerskim poslom.

- Mislim da treba imati talenta za sve što radite, ja sam ga imao za igranje. Nisam imao želju da budem trener - jasan je Bađo.

"DESETKA" ZA SAVIĆEVIĆA

ROBERTO Bađo je imao bogatu karijeru (od 1982. do 2004) bez ijedne mrlje, a ovom prilikom se prisetio polemike oko "desetke" sa nekadašnjim jugoslovenskim reprezentativcem Dejanom Savićevićem, kada je prešao iz Juventusa u Milan.

- Uvek sam nosio broj 10, a kada sam stigao u Milan nosio ga je Dejan. Bilo je prirodno da mu prepustim da ga nosi. To je bio čin poštovanja prema njemu - istakao je Bađo.