VLADIMIR JUGOVIĆ: Žalim zbog sankcija, a ne za prečkom

NE osećam žal zbog Mijatovićeve prečke na Mundijalu 1998. protiv Holandije. Tačno je da su nas centimetri zaustavili na putu da uradimo nešto veliko, što bi bilo za sva vremena. Ali, to je sećanje, istorija. Žalim samo što je pre toga zbog sankcija mojoj generaciji dugo bilo uskraćeno pravo da se takmiči na međunarodnoj sceni, i to kada smo bili u najboljim godinama. Šta da radimo, nismo mogli da biramo kada ćemo biti rođeni.

Ovako u intervjuu za "Novosti" govori legendarni srpski fudbaler Vladimir Jugović (48) o propuštenoj šansi reprezentacije tačno pre dve decenije, kada smo imali svetske asove u ekipi poput Stojkovića, Savićevića, Mihajlovića, Jokanovića... U danima kada je nastup "orlova" na SP u Rusiji sportska tema broj jedan, nekadašnji gospodin u kopačkama osvrnuo se na prošlost, ali i ocenio aktuelni trenutak nacionalne selekcije i onoga što je okružuje.

* U klupskom fudbalu ste osvojili sve što ste mogli, ali uspeh u najdražem dresu je izostao. Da li smo na SP 1998. u Francuskoj mogli više?

- Uvek svi pominju promašen penal Mijatovića, ali meni pre toga padne na pamet činjenica da smo dopustili Nemcima da izjednače posle vođstva od 2:0. Da smo ih pobedili, protivnik u nokaut-fazi bi nam bio Meksiko, žreb bi se otvorio i realno smo mogli da uradimo nešto kao Hrvati, koji su igrali u polufinalu. Ipak, koren problema leži u nečem drugom. Zbog embarga, od 1992. nam godinama nije bilo dopušteno da se takmičimo, a to su dva-tri prvenstva. Svi drugi su imali mnogo više prilika, a mi jednu jedinu. Ispaštali smo, ali drago mi je da sada svi mogu da igraju svake druge godine na Evropskom ili Svetskom šampionatu.

* Koliko ste upoznati sa odlikama "orlova" koji će nas predstavljati u Rusiji i kakva su vaša očekivanja?

- Uživo sam gledao mečeve na početku kvalifikacija protiv Iraca i Austrijanaca, kasnije sam pratio i preko TV, tako da sam upućen u mogućnosti našeg tima. Bilo je teško na startu, malo gledalaca, navijači nisu imali poverenja u tu ekipu. Ali, uspeli su da se izdignu i naprave uspeh odlaskom na Mundijal. Iz iskustva znam da je najbitnije da na samom takmičenju igrači pokažu hrabrost, da veruju u sebe, da sami sebi kreiraju ambijent iz koga može da proistekne uspeh. A to bi bio plasman u osminu finala, gde nismo bili od te 1998.

* Možemo li da prođemo grupnu fazu, s obzirom na kvalitete Brazila, Kostarike i Švajcarske?

- Mundijal je takmičenje najboljih, nema lakih rivala, ali isto tako nema ni nepobedivih. Ako imate samopouzdanje, i malo sreće, možete da pobedite i Brazil. Neka samo naši momci tamo pokažu talenat, a nama ostaje da gledamo i navijamo.

* Da li ukupan društveni ambijent u zemlji, jer naš narod najviše voli fudbal, može da doprinese dobrom rezultatu u Rusiji?

- U pitanju je najmasovniji sport, većini omiljen, svi ga komentarišu. Reprezentativci moraju da shvate da su i kritike dobra stvar, da su nekad korisne, i ne treba da se ljute. Narod kritikuje fudbalere zato što ih voli. Da ih ne vole, da im nije stalo do njih, ljudi ih ne bi ni pominjali. Igranje na Mundijalu je velika stvar, zato su i veće kritike.

* Koliko nagrada od deset miliona evra za titulu prvaka sveta, koju je obećao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, može da motiviše naše igrače?

- To je lep gest. Oni su naši najbolji fudbaleri i treba im pružiti podršku. Verujem, inače, da bi se igrači i odrekli premije u dobrotvorne svrhe kada bi bili šampioni. Postali bi slavni, besmrtni. To je prestiž, privilegija, jer je poznato koliko je uzak krug zemalja koje su pobeđivale na SP. Kada dođete do te titule, onda kasnije i zarađujete mnogo više od narednih ugovora. Smatram, inače, da su tri najveća favorita za pehar Brazil, Argentina i Nemačka, a Francuska, sa selektorom Didijeom Dešanom, bi mogla da bude iznenađenje.

Mirković, Milošević, Mihajlović, Jokanović, Kralj, Stojković, Brnović, Jugović, Mijatović, Petrović i Đorović / Foto N. Paraušić

* Naš selektor je perspektivan, jedan od najmlađih u Rusiji. Da li su neiskustvo Krstajića i njegove godine plus ili minus za našu selekciju?

- Krstajić je nepoznanica, i biće sve jasnije posle Prvenstva. U svakom slučaju, ovo je šansa za jednog mladog stručnjaka i čoveka. Veljko Paunović i Ljubinko Drulović su takođe bili u toj koži sa mlađim selekcijama, i uspeli su. Nadam se da će Mladen, poput njih, da iskoristi priliku.

* Mnogi misle da ste i vi imali potencijal da budete veliki stručnjak, jer dok ste bili igrač delovali ste kao trener na terenu. Zašto niste uplovili u te vode?

- Mislim da nisam sto odsto bio siguran da to želim da radim. Imao sam stresnu karijeru, a trenerski posao je baš takav. Meni je dosta toga. Srećan sam ovako, uživam u životu i ne žalim za tim. A mnogo mi je drago kad vidim kakve uspehe na klupi postižu moji bivši saigrači Slaviša Jokanović, Siniša Mihajlović, Ljubinko Drulović, eto, i Batica Mirković je pomoćnik kod Ljubiše Tumbakovića u Crnoj Gori.

* Igrali ste sa brojnim našim asovima, možete li da izdvojite najbolje, i da sastavite tim od 11 najboljih srpskih fudbalera svih vremena?

- To je teško, i bilo bi nepravedno. Svako vreme je imalo svoje heroje, kao i u muzici, u umetnosti... Treba svim generacijama ostaviti da imaju svoje idole. I kako uopšte odrediti šta je apsolutno najbolje? To je već filozofija.

Mijatova prečka protiv Holanđana 1998. Foto Ahiv "Borbe"

ŽIVOTNA LEKCIJA OD 150.000 evra

* Da li pomišljate da se ponovo uključite u srpski fudbal?

- Ne razmišljam o povratku. Dragan Stojković Piksi i Den Tana su me svojevremeno ubedili da uđem u Upravni odbor Crvene zvezde. Koštalo me je 150.000 evra, ali sam dobio životnu lekciju.

VAR DONOSI PRAVDU I DODATNI ŠOU

*ŠTA mislite o VAR sistemu?

- Podržavam uvođenje video-tehnologije u fudbal. Biće manje nepravdi, a kada znate da je tako, onda možete bolje da se koncentrišete na samu igru. Ako već živimo u vremenu takvih dostignuća, zašto to ne iskoristiti. To doprinosi i da mečevi dobiju dodatni šou, što je dobro. Svakako više neće biti višednevenih polemika oko toga da li je bio penal ili nije. Eto, o golu Engleza protiv Nemaca 1966. se priča i 50 godina kasnije.