Veni, Vidi, Nikolić!

STOLNI Beograd slavi Marka Nikolića! Da, baš ovako se u bukvalnom prevodu na srpski jezik zove Sekešfehervar u kojem je za vikend slavni mađarski Videoton osvojio treću titulu u istoriji kluba. Tek treću... Zasluge idu srpskom treneru koji je stigao prošlog leta posle osvajanja duple krune sa Partizanom i šokantnog odlaska iz Beograda na sever Panonske nizije. Odneo je sa sobom pobednički pelcer i naterao Mađare da im se primi.

Tragovi slavlja sa Vidijem (nadimak kluba) skoro da su nevidljivi na Nikoliću koji je sate euforije sa svojim stručnim štabom i igračima zamenio sa nekoliko dana porodičnog mira u rodnom Beogradu, kojeg od Stolnog Beograda deli 430 kilometara.

- Prošle godine dupla kruna sa Partizanom, ove godine titula sa Videotonom. Sjajne dve sezone su iza mene, a posebno sam ponosan na činjenicu da sam u dve različite zemlje u tako kratkom periodu postao šampion. Ali, na stranu sve to, mnogo više srećnim me čini što sam do trofeja došao uz pomoć Danka Lazovića i braće Marka i Stefana Šćepovića - kaže Nikolić u razgovoru za "Novosti".

Ipak, ne zaboravlja sada već trofejni stručnjak i dve izuzetno bitne karike u svom najbližem okruženju.

- Često se šalim i kažem kako nisam normalan, običan čovek. Jer svi ljudi imaju levu i desnu ruku, a ja imam dve desne. Prvi pomoćnik Radoje Smiljanić je, u najlepšem slislu te reči, moja desna ruka. Pored njega tu je i kondicioni trener Goran Basarić, pa je naša srpska kolonija u Videotonu zaista brojna. Izuzetno smo ponosni na ovu titulu sa Videotonom - dodaje Nikolić.

Finiš ove sezone u Mađarskoj prilično je podsetio na finiš prošle sezone u Srbiji, jer je bilo više nego neizvesno.

- Ipak je Mađarska liga neizvesnija, a timovi prilično ujednačenog kvaliteta. Cele sezone smo se smenjivali na vrhu tabele sa Ferencvarošem. Tri nedelje pred kraj šampionata bili smo drugi na tabeli. A, onda se sve opet okrenulo u našu korist i pobedom nad velikim Honvedom smo overili titulu i proslavili je sa navijačima, prvo na stadionu, a onda i pred Gradskom kućom u centru Sekešfehervara - ponosan je Nikolić.

Ističe 38-godišnji stručnjak koliko mu je tokom sezone značio jedan detalj ljudi iz vrha kluba.

- Povukli su potez koji je dokazao njihovu veličinu. Produžili su ugovor sa mnom, iako bi u nekim drugim sredinama možda čekali kiks i rastali se sa trenerom. Tu sam shvatio koliko je dobro što sam i ja od početka verovao u ideju i sistem kakav je Videoton. Ne treba zaboraviti da smo cele sezone bili praktično gosti na "Pančo areni", jer je naš stadion tek pri kraju renoviranja - dodaje Nikolić.

Srpski strunjak, dvojica pomoćnih trenera i još trojica naših fudbalera kao da su izašli iz slavne Cezarove poruke, ali sada u nešto izmenjenoj verziji: Veni, Vidi, Nikolić!

PARTIZAN, NAŠA KUĆA
VIDEOTON je zapravo mala kolonija partizanovaca...
- Pratimo sve šta se dešava u našoj drugoj kući. Tugujemo kad su porazi, radujemo se uspesima u Evropi i osvajanju Kupa. Uvek smo uz Partizan - kaže Marko Nikolić.