Jokanović: Najslađe je na Vembliju

SA Partizanom dve duple krune (prvi trener u istoriji kluba iz Humske koji je uspeo da je odbrani), titula sa Muang Tongom u Tajlandu, ulazak u Ligu šampiona sa Makabijem i uvođenje dva kluba u najjaču englesku ligu kolevke fudbala. Čuda čini Slaviša Jokanović gde god radi i ostaje kakav je uvek bio - miran, skroman, duhovit... Kao da se krije od slave koju zaslužuje, kao da on nije taj koji je u subotu u nezaboravnom finalu plej-ofa uveo Fulam u elitu.

*U razgovoru za "Novosti" logično je prvo pitanje: Hoće li Srbija prvi put u istoriji imati trenera u Premijer ligi?

- Imam ugovor na još godinu dana, logično je.

PROČITAJTE JOŠ: Jokanović znak kvaliteta

*Kako je Fulam uspeo od 17. pozicije u novembru da stigne do čarobnog dana na "Vembliju"?

- Moja priča sa Fulamom traje dve i po godine, počeli smo kao tim koji se borio za opstanak, jedva preživeli. Sledeće sezone iskristalisalo se ono što smo želeli, stigli smo do polufinala plej-ofa i izgubili. Ove godine imali smo "šaren" početak, kasno ušli u formu. Do novembra jednu izgubimo uz dve nerešene, pa jednu dobijemo. Onda je usledila čuvena serija bez poraza, pa ova priča do velikog finala. A ja sam trener koji uvek gleda samo sledeću utakmicu, ide korak po korak.

*Čak 49 prvenstvenih utakmicaja je iza, računajući i plej-of, u, kažu, najzahtevnijoj ligi na svetu?

- Najduže traje u svakom slučaju, od 27. juna do 26. maja. Krenuli smo prvi, a završili poslednji. Zaista ima mnogo utakmica, različitih stilova igre, kiše, vetra, zime... Na kraju smo uzeli zasluženu premiju.

*Kakav je osećaj voditi ekipu na takvom meču, pred 90.000 navijača?

- Bio sam na otvaranju "Vemblija", kasnije gledao mnogo mečeva, ali nikad direktan akter. Impozantno je sve. I u Engleskoj postoji priča da je sve lepše i slađe kada u elitu uđeš posle tog završnog duela. Ulazio sam na oba načina, ovaj je zaista slađi. Čitav ambijent i sve što prati zaista spektakularnu utakmicu, koju nazivaju i najskupljom na svetu.

PROČITAJTE JOŠ: FULAM SLAVI SRBE: Jokanović i Mitrović u Premijer ligi

*Kako ste, s kim i gde proslavili sve?

- Nisam mnogo slavio, bile su mi tu ćerke, prijatelji iz Srbije, Londona, Madrida. Kratko je trajalo, željan sam odmora!

*Šta ste radili u nedelju kada ste ustali, da li ste svesni uspeha?

- Bolela me je glava! Odmarao sam. Boravak ovde mi je doneo i pohvale i prestiž.

*Volite da vaša ekipa igra fudbal, da li je to trenerska filozofija?

- Volim da pobeđujem, igramo tako zato što mislim da je to najbolje kada znam kakav tim i fudbalere imam. Publika na te poteze gleda sa odobravanjem, nije bilo potrebe da se menja. Mnogi su sumnjali da je tako nešto moguće u Čempionšipu. Dokazali smo da jeste!

*Kakav je osećaj bio u finalu, kad ste ostali sa igračem manje, kad je sve tako stresno, a vi delujete kao da vodite tim na nekoj nevažnoj utakmici?

- Stresno je, ali osećanja ne bi trebalo da pokazujem igračima. Bio sam spreman za sve varijante u velikom finalu. I da smo poraženi, nastavio bih dalje svojim putem. Fulam je drugi put stigao na "Vembli", prvi put je izgubio. Najteže mi je pred sam meč, najstresnije, a kad počne onda je sve relativno lakše, jer više ništa ne možeš da promeniš.

*Kako ste i kada uopšte odlučili da postanete trener?

- Dragan Stojković Piksi ima kod nas A licencu broj jedan, moja je broj dva. Želeo sam prvo da završim trenersku školu u Španiji, jer tamo se do nje stiže za tri meseca. Onda se pojavila priča da preuzmem Partizan (na nagovor Gordana Petrića, o.a), morao sam da učim godinu i po. Sve se nakako sa crno-belima dogodilo na brzinu, posle nekog karambola. Hteli su me, imao sam igračko ime, procenili su da mogu da izdržim pritisak. Tad sam odlučio da želim da budem trener!

*Radili ste sa mnogo sjajnih trenera, da li je neko uzor?

- Najviše sam pričao i pričam o fudbalu sa Radomirom Antićem. Ne mogu da kažem da je on moj učitelj, ali je čovek koji voli mnogo da priča o sportu kojim se bavimo, a na meni je da prihvatim ono što želim iz nekog svog ugla. A učim i učiću dok sam živ!

*Kako objašnjavate činjenicu da ste svugde, osim u nekim prekratkim epizodama za konkretnije ocene, bili uspešni?

- Dete sam sreće! Tako neki pričaju, ja mislim da je sve posledica rada. Imao sam sreću da su se uvek poklapale ambicije klubova sa onim što sam želeo.

PROČITAJTE JOŠ: Jokanović: Niko ne pamti one koji su poraženi u finalu

*Postoje li šanse da Mitrović ostane, pa Sesenjon i još mnogi koji su bili stub ekipe na putu ka eliti, hoće li Fulam biti raščerupan?

- Biznis je izuzetno važan segment svakog kluba, koji odlučuje šta je najbolje sa svim igračima. Mogu samo da predstavim svoje sportske želje, a oni će konačan put da izaberu u želji sa planovima Fulama.

*Kako provodite slobodno vreme, uz fudbal ili neke druge stvari?

- Ne živim u centru velikog Londona, ali kad želim da ga vidim tamo sam za 20 minuta. I to mi prija. Volim što je grad izuzetno veliki, pa u njemu možeš život da udesiš tako da te ljudi na ulici ne prepoznaju.

*Ovi uspesi će sigurno mnogo da promene?

- Neće, uvek sam se dobro i neprimetno kretao.

*Koliko čestitki je stiglo, da li je neka posebna?

- Mnogo ih je bilo, od poznatih i nepoznatih. Svaka je draga. Pokušao sam svima da se zahvalim, neka je sigurno i promakla, na više telefona. Hvala na podršci iz Srbije koju osećam...

ŽELjAN SAM DA VODIM SINA U ŠKOLU
PORODICA, supruga Sanja, kćerke Staša i Sara, kao i sin Marko su u Madridu, dok Jokanović radi u Londonu. Proslaviće veliki uspeh sa njima, planira li da ode na Svetsko prvenstvo?
- Ne, idem brzo u Madrid, pa Novi Sad kasnije, moja klasična letnja tura. A uželeo sam se nekih "običnih" stvari koje mi nedostaju u Londonu. Da vodim sina Marka u školu i vraćam ga kući. To me opušta, to su neke stvari u kojima nemam prilike da uživam.