Lalatović: LJudi u Srbiji su navikli da ćute

EVROPA je velika želja svih u klubu, a moja posebna i finale Kupa Srbije. Voleo bih da se borim za trofej - poruka je Nenada Lalatovića, trenera Čukaričkog, u razgovoru za "Novosti".

Gde je Čukarički nedelju dana pre nastavka Superlige?

- Još tražimo najboljih 11. Sa Kipra nam je otišao Mićin, a bio je planiran kao izuzetno važan u nastavku sezone. Drinčić i Kajević, koji su uz Mićina bili nosioci igre, bili su povređeni, tako da smo imali problema. A s druge strane, ostali su koristili svaki trenutak da se dokažu.

Žreb vam je u četvrtfinalu Kupa Srbije doneo gostovanje Napretku?

- Moj san je finale Kupa, da se kao trener borim za trofej. To mi je ogromna želja. I to možemo da ostvarimo najtežim putem, koji je meni uvek sudbina. Moramo u Kruševac, opet gostujemo u Kupu, žreb je redovno protiv nas. A borba za mesta u Evropi će biti teška. Rivali su Vojvodina, Radnički, Napredak, Spartak, Voždovac...

Poznati ste kao trener koji nikad ne štedi sebe?

- Uvek dajem maksimum. Svaki trening vodim kao da je utakmica. I ne štedim ni igrače, jer su u izuzetno organizovanom klubu, gde se sve obaveze maksimalno poštuje.

Nikog ne ostavljate ravnodušnim, ljudi koji prate fudbal ili vas vole ili vas ne vole?

Pročitajte još Lalatović: Čukaričkom je mesto u vrhu srpskog fudbala

- Ne kajem se ni zbog čega što sam uradio. Nikad nikom nisam odmagao. Bar ne iz zle namere. Moja porodica i moji drugovi znaju kakav sam. Onima koji me ne poznaju mogu da delujem drugačije. Možda im smeta moj temperament, jer su ljudi u Srbiji uglavnom navikli da ćute i ne smeju nikom ništa da kažu. Smatram da sam dobar čovek. Niko na ulici nije prošao i rekao mi nešto ružno. Stadioni su druga priča. Među navijačima Partizana, normalno, ima onih koji me ne vole. Smeta im moj mentalitet, ali ja njih poštujem. Kad dođu na utakmice, mogu da rade šta hoće. Meni su najbitnija moja deca, Ina, Marko i Vanja, njima posvećujem život. Zbog njih želim da uspem. Da ih nema, možda bix se bavio nekim drugim poslom. A želim da uvek mogu da se ponose ocem.

Nekad ne možete da se kontrolišete?

- Voleo bih da mogu, ali to je jače od mene. Kada vodim utakmicu, toliko se unesem da kasnije, kad gledam sebe, počnem da se pitam da li je moguće da sam to uradio. Kad duel počne, ne čujem i ne vidim - nikoga! Takav sam bio i kao igrač. Igrao i pred 100.000 ljudi na oproštaju Hadžija, i pred punom "Marakanom" ili stadionom Šahtjora u Donjecku. Sada, na nekim gostovanjima, imam utisak da više žele da pobede mene nego klub koji vodim! To znači da dobro radim posao. Čudno bi mi bilo da me niko ne vređa ili ne skače na mene! Tad dobijem motiv da još bolje vodim tim.

Jedan ste od retkih trenera koji od tima uvek traže da igra fudbal?

- Ljudi su zaboravili, ali na internetu mogu svi da vide kakav sam bio kao igrač. Kao štoper u Zvezdi sam imao više asistencija od oba beka zajedno. Bio sam oštar, ali nikad nisam "duvao" loptu, voleo sam da igra kreće od mene. Tehnički sam bio doteran! Volim da igram fudbal, publika bi da uživa. Fudbal nije samo taktika ili defanziva. Igra se da bi se davali golovi.

Gde sebe vidite narednih godina?

Pročitajte još Lalatović: Znam da će Radnički dogodine igrati u Evropi

- Počeo sam u Sremu iz Sremske Mitrovice, potom bio i u Proleteru, išao sam normalnim trenerskim putem. Pa Voždovac, Kruševac, onda moja Crvena zvezda. Nisam hteo da prihvatim poziv, smatrao sam da sam sa 36 godina (22. decembra prošle godine je napunio 40, op.a.) bio mlad.

Ni trenutak, najblaže rečeno, nije bio dobar?

- Nije bilo para, struje... Prodat je bio ceo tim. Sve što mi je obećano, nije ispunjeno. Plate igrača bile su 2.000 evra, maksimum 3.000. Do titule nismo mogli, Partizan je bio jači.

ČUKARIČKI je neka posebna priča srpskog fudbala, sve je sam uradio, nije deo bilo kakve priče o nameštanjima, nema ga u aferama?

Pročitajte još Matijašević za “Novosti”: Naša reč je svetinja

- Gazda Gale Obradović me podseća na Rinata Ahmetova iz Šahtjora. Dobiješ uvek ono što se dogovoriš. Sjajan je čovek, koji nikom ne smeta i nikom ne tražimo pomoć. Samo zahtevamo fer-plej. To je dobro za sve u Srbiji, pa i za najveće klubove. Da im sudije ne pomognu ni za aut, jer bi im to koristilo u Evropi. Da moraju na svakom meču u Srbiji da daju 100 odsto za pobedu. Samo da nema namernih grešaka sudija, kojima nije lako, jer sve odluke donose u deliću sekunde.