Pešić: Neću da odem iz Zvezde dok ne osvojim titulu

NASMEJAN, optimist bez velikih reči, Aleksandar Pešić (25) je minulih šest meseci u Crvenoj zvezdi srpskoj javnosti samo potvrdio da spada u red naših najboljih napadača. I predstavio sebe kakav i jeste, a duhu dobrog Baneta iz Balaševićeve pesme - odmeren, učtiv, fin.

Kad je bio u Jagodini spočitavali su mu da ga "neko gura", kad je stigao na "Marakanu" gledali su ga kroz prizmu da ga je Zvezda platila 750.000 evra Tuluzu, a nije igrao godinu dana. Na sve te prepreke i pritiske u karijeri odgovarao je golovima i asistencijama.

- Ljudi veruju u nekoga ili ne veruju. Kad i odigraš dobro, postigneš tri gola, ima onih koji će reći "ma nije igrač". A, ja verujem u sebe, znam da imam kvalitet. Da ga nemam ne bih igrao u francuskoj ligi, u Zvezdi - kaže na početku priče, za "Novosti", Pešić.

Pročitajte još: KRSTIČIĆ O TEŠKOJ BOLESTI: Davali su mu još 48 sati života

U Jagodini je, kako kaže, "za osam meseci predstavio sebe kao igrač na koga se u budućnosti može računati", a bilo mu je jasno da će se fudbalska Srbija letos više baviti obeštećenjem koje je platila Zvezda nego njegovom igrom.

- Zvezda je verovala u mene, znali su me odranije i Zvezdan Terzić, i Mitar Mrkela, i Vladan Milojević. Sad svi kažu da sam sjajna investicija, ali ja znam da u fudbalu sve može da se promeni preko noći. Iskreno, lakše je igrati finale Lige šampiona sa nekim klubom, nego za Zvezdu protiv Mladosti iz Lučana. Veliki je to pritisak. Ja se trudim da opravdam sve to.

Da će biti igrač videlo se kad je sa 16 godina i tri dana postao najmlađi debitant u istoriji Radničkog iz Niša. Da se danas pita, možda bi iz Jagodine prešao u Zvezdu, a ne prihvatio ponudu Tuluza.

Pročitajte još: ŽALBA ZVEZDE: Hajduk iz Splita šansa crveno-belih

- Možda sam malo i požurio. Ali svaki igrač želi da bude u "top pet" ligi. Ipak, i tada sam znao da će Zvezda biti jedini klub u Srbiji u kojem mogu da igram.

Posle prve sezone gde je bio standardan, prvi asistent tima, strelac šest golova usledila je - klupa.

- Fudbal je biznis. Doveo me je trener Kazanova i kod njega sam igrao pre Bretvajta i Ben Jadera, koji je sada u Sevilji. Ja sam igrao, a oni su se menjali. Došao je drugi trener, Dominik Aribaž. Nekome odgovarate, nekome ne. Mene je čudilo samo da od četvorice Srba nijedan odjednom nije bio dobar. Ni Ninkov, ni Veškovac, ni Spajić, ni ja. Ja ne ulazim u rasprave i privatno sam povučen i ne želim da lupam glavu. Ali, čudno je sve to oko nas Srba, zar ne?!

U Atalanti nije igrao iz dva razloga.

Pročitajte još:

- Došao sam povređen, bila mi je napukla metatarzalna kost. Nisam trenirao dva meseca, tim je počeo loše, a kad sam se oporavio počeli su sjajno da igraju. Ma, da sam ja trener ne bih ništa menjao.

Golove u Zvezdi proslavlja sa dva prsta na bradi, otkrio je i zašto.

- U Atalatni sam se upoznao sa Kristijanom Donijem. Legenda kluba, igrao je sa Totijem, Del Pjerom, a kad je pred kraj imao probleme u karijeri, radovao se na taj način što znači "glava gore". Nisam voleo nikog da kopiram, ali to radovanje ima značenje i lepu poruku. Čas si gore, čas si dole, ali uvek drži glavu gore.

Tek u poslednjih mesec i po dana pokazao je kakav je dribler.

- Mi Nišlije imamo te lažnjake. Svi znaju da kad zalome Piksi Stojković, Rambo Petković, Saša Marković, ceo stadion ode levo, a oni desno. Moj deda je iz Velepolja, odakle su Rambo i Saša Marković. Ima nešto u tom kraju.

Sublimirajući jesen, potencirao je ceo klub, ali ipak je na počasno mesto postavio trenera Vladana Milojevića.

Pročitajte još: ZVEZDA NA CSKA BEZ NAVIJAČA: Terzić najavio žalbu!

- Trener je za top nivo. Ima znanje, odnos sa igračima, da te motiviše, ohrabri. Posle sastanka sa njim ne plašim se bukvalno ni Arsenala, ni Kelna.

Od proleća mnogo očekuje, ako Boaći ode postaće prvi špic.

- Boaćko je sjajan igrač, još bolji čovek. Zaslužio je da ode u top klub, ali i ako ostane neće pogrešiti. Verujte, publika je do sada videla 60-70 odsto mojih mogućnosti. Ali, ja uvek dajem 100 odsto, bilo da igram protiv Arsenala ili Dinama iz Vranja. Nadam se da ću biti i uspešniji.

Uz zdravlje i sreću, bžićna želja mu je titula.

- Dok ne osvojim titulu, ne idem iz Zvezde! Znam da postoje ponude za mene i sada, ali tek kad vratimo titulu tamo gde joj je i mesto možemo da pričamo - jasan je Pešić.

FUDBALSKI TEODOSIĆ

FUDBAL mu je posao, a košarka hobi.

- Ne igram mali fudbal, ali basket igram i na terenu i na "soniju". Mene su nazvali fudbalski Teodosić. Ozbiljan sam košarkaš, u niškom naselju Duvaniše imamo ekipice, igramo često tri na tri. Volim da asistiram, preneo sam to i na fudbal. Da se pohvalim, u svakom sportu sam veoma dobar, ne mogu nigde da se obrukam. Mada, jedino mi plivanje slabije ide, nisam kao Felps.