KOMENTAR: Fudbal

ZAVRŠAVA se veličanstven nastup vrhunskog umetnika i umesto gromoglasnog aplauza oduševljene publike - tajac. Organizator zahteva da se pogleda snimak performansa, pa ako se ustanovi da je svaki detalj bio savršeno izveden, kompjuterski precizan, ovacije su dozvoljene. Dotad, emocije moraju da budu na stendbaju.

Zvuči nestvarno, nakaradno i neprirodno, ali upravo neku takvu torturu doživljavaju ljubitelji fudbala ovih dana, tokom Kupa konfederacija u Rusiji. Na turniru koji je uvertira za Mundijal 2018. eksperimentalno se primenjuje video-tehnologija, koja bi trebalo, navodno, da iščisti i protera sve nepravde iz ovog sporta.

Igra koja od 1871. ima zvanična takmičenja i uveseljava podjednako sve nacije, rase i uzraste odjednom moćnicima FIFA nije dovoljno dobra ako joj se ne ugradi moderni, preskupi "čip". A to što će joj duša zbog toga biti izvađena, izgleda, nije toliko bitno.

Na udaru novog izuma je najviše "njegovo visočanstvo" gol. Umesto da, kao u prethodnih skoro vek i po, trenutak kad lopta uđe u mrežu izazove radost, euforiju, ekstazu, ili s druge strane tugu, suze i hvatanje za glavu, sad donosi samo mrtvilo. Navijači i akteri više nemaju spontane reakcije, već skamenjenih lica, poput zombija, čekaju "večnost" da signal iz računara doputuje do sudije. Da saznaju da li je pogodak priznat. I treba li da budu srećni ili razočarani. Odlična stvar, ali za robote. Ne za ljude.

Promene u fudbalu pod uticajem tehnologije, nažalost, nisu nikakav izuzetak. Isto je u životu. Deca umesto roditeljske pažnje često dobiju tablet u ruke, društvo se okupi u kafiću kako bi svako gledao u svoj telefon, a rođendani i praznici su divna prilika da se dragim ljudima uputi čestitka. Preko "Fejsbuka", naravno.