Ekipa ne sme da potone

PLjUSKOVI su juče zalivali "Marakanu" u vreme treninga koji su vodili Božovićevi pomoćnici Saša Petrović, Vojo Ćalov i Ivica Momčilović. A, igrači?

Oni su potpuno potonuli, bez osmeha, tupih pogleda izvesno posle besane noći.

Znali su dobro šta su bacili sa krova Tržnog centra na Voždovcu, svesni sopstvene odgovornosti za prosute bodove i poraze od Partizana i Voždovca. Bilo je teško gledati Dušana Anđelkovića, Zvezdinog 34-godišnjeg Džina koji je golovima, asistencijama, požrtvovanjem dao mnogo toga Zvezdi ove sezone, a koga srce boli zbog nesrećnog autogola u 14. minutu. A, on bi trebalo da se oseća najmanje krivim. Jer, greške se dešavaju, ali suština Zvezdinog harakirija na Voždovcu ima mnogo kompleksniju prošlost koja se reflektovala u najgorem mogućem trenutku da bi neko mogao da upre prst u pojedinca i kaže "taj igrač je kriv".

Mnogi fudbaleri, pre svih stranci, ne liče na sebe (Donald, Le Talek, Ruiz), neki igrači su demoralisani minutažom (Poletanović, Sikimić, Srnić, Milijaš, Pavkov, Vujaklija, Andrija Luković, Milošević), mlađe snage su dobijale samo epizodne uloge. Ali, niko od njih ne sme da gubi sportski motiv, da se preda pre nego što se spusti zavesa. Neka se sete samo reči Miodraga Božovića: "Nisam ja Zvezda, ona je postojala i pre mene i posle mene će živeti. Mi smo prolazni, ona je iznad svih nas, večna".

Zato se očekuje njihova reakcija već sutra, kao i u naredne četiri utakmice. To je njihova obaveza, to očekuje armija navijača...