Milan Raki Aranđelović: Bleki me gađao lampom, šamari braći Vujović!

MILAN Raki Aranđelović, najpopularniji naš fizioterapeut svih vremena, danas jslavi 88 rođendan. A još je vedar, mladalački oran za priču o fudbalu, karijeri, prijateljima... Njegov dom u Novom Beogradu je fudbalski muzej u malom, sa zidova vas gledaju slike iz prošlih vremena sa svih meridijana, stolovi i vitrine su zatrpani loptama, peharima, priznanjima. I vazduh je, nekako, fudbalski. Priča počinje od njemu najtužnije teme zvane OFK Beograd:

- Moj klub odavno ne postoji, to nije onaj moj klub i zbog toga me duša boli. Nekada su nas zvali romantičari, sada tragičari. Nekada su svi na staroj Karaburmi živeli za OFK Beograd, živote su svoje zalagali za voljeni klub, a danas... I zato mi je najveća želja u ovoj 2017. godini da moj OFK Beograd ne ispadne i iz Druge lige i da se u klub vrate oni koji ga vole, iz srca, duše i znaju kako da ga vode... Kao što su nekad bili Živko Mučalov, Srba Savić, Gvozden Predojević...

Pitamo Rakija zašto mu je Ilija Petković najomiljeniji romantičar...

- Svi oni s kojima sam godinama delio dobro i zlo su moja deca, ali Petko je, ipak, nešto drugo. Dočekao sam ga kada je došao u OFK Beograd iz Knina, kada se mučio i borio kroz život. Kada se završi trening i većina ode u provod on je ostajao na terenu do mraka. Zato je i bio veliki igrač.

Od tih starijih igrača pominje lepršavost Miloša Milutinovića, a posebno Dragoslava Šekularca.

- Palo mu je stopalo i ja sam četiri i po meseca, svakog dana, posle redovnog posla, dolazio i radio s njim. I digao ga na noge. Kada me je Šeki pitao šta mi je dužan, samo sam mu rekao: da igraš kako ti znaš, jer fudbal nema lepote ako tebe nema na terenu!

Jedini je ko je smeo "na oči" Vladislavu Bogićeviću kada je bio ljut ili nervozan.

- Boravili smo u Alžiru, a Bleki je dozvolio sebi da uradi nešto što ne treba i rukovodstvo je rešilo da ga vrati u Beograd. Ko će da saopšti? Ko bi drugi, nego ja! I uđem u sobu, on spava, i kažem mu da ga zovu a on će: "Neka me čekaju". Ja ponovim priču, a on baci lampu na mene. Šta ću, opet ga zovem i potegnem poslednji argument: Bleki, predsednik FSJ Florijančić te lično zove, a on ća mrtav hladan: "Mogu da ga primim tek posle 12". Takav je bio Bleki, a duša od čoveka.

Siniša Mihajlović je jedan od onih s kojim Raki ima sjajne odnose.

- Uh, i on je znao da napravi čarlamu. Igramo sa Ircima, vodimo na poluvremenu sa 1:0, ali igramo "mršavo". Miha me zove da mu zagrejem prste jer ih ne oseća, zima je bila, i dok ga ja masiram ulazi Milan Živadinović, tadašnji selektor, i u svom stilu poručuje igračima: "deco, hajde da zapnemo, moramo, igramo mi za ovaj gladni narod, moramo da ih obradujemo". A Miha: "Živo, reci ti nama kako da igramo i pobedimo, pusti sad narod".

Umeli su reprezentativci i da se šale sa svojim Rakijem. Jednom su mu vezali ranac za klupu...

- Uh, to su mi uradili oni hajdukovci, braća Vujović koje sam mnogo voleo. Bila je to neka trening utakmica, a oni su vezali ranac za klupu. Kada sam požurio da pružim pomoć, opružio sam se koliko sam bio dug, ali na leđa! Vratim se i udarim šljagu, onako lagano iz šale jednom od blizanaca. Kada se javlja Zoran: "Nisam to ja uradio, već Zlatko". A onda ja opalim šamar i Zlatku i kažem mu: E, sada se dogovorite ko je kriv. Lepa su to vremena bila.

Obožava Raki i Baticu Mirkovića koji mu je redovan gost i na slavi - Svetom Jovanu.

- Ma, on je jedno veliko srce. Kada je u Zagrebu uhvatio onog Jarnija za, znate za šta, i dobio crveni karton, ja sam ga ispratio u svlačionicu. Zaključali smo vrata i rekao sam Batici: ne puštaj nikoga, tek kada čuješ da ti tri puta kucnem, otvaraj. Jer, hteli su neki da ga biju, a Batica je bio hrabar, ne bi im ostao dužan, ko zna šta bi bilo.

Kaže Raki da mu je Perica Radenković, prijatelj od najranijih dana, dao taj nadimak, da je Brane Oblak s kojim je u stalnom kontaktu, hteo da ga vodi u Nemačku, napominje da je mnogo voleo Josipa Katalinskog, pošto je imao "dva srca", kao i Dejana Savićevića i Peđu Mijatovića, a za Dragana Džajića ima jedno hvala.

- Da, hvala mu za onaj gol u Firenci kada smo pobedili svetske prvake Engleze, jer sam zahvaljujući njemu dobio tri plate.

Otac Vidojko je živeo 97 godina, deda Kostadin 103, a Rakiju želimo da ih nadmaši... n