Milijaš ni posle devet godina ne može da preboli poništen gol protiv Partizana: Nepravda me i dalje proganja...

VREME, kažu, leči sve, ali jednu staru ranu iz derbija - nikako. Prošlo je skoro devet godina otkako je Nenadu Milijašu sudijskom greškom poništen čist gol u kup duelu između Crvene zvezde i Partizana, ali njega ova nepravda još pali, žari, pecka i secka, kao da se juče desila. Bivša crveno-bela desetka se i sada na poseban i duhovit način priseća jedine “noćne more” u svojoj bogatoj karijeri.

- Najveći san kao klincu bio mi je da igram u Zvezdi. I kada mi se to ostvarilo, posle toga u fudbalu nisam imao nekih posebnih želja. Sve je uglavnom teklo kako se poželeti može. Pored lepog perioda na “Marakani”, doživeo sam blistave trenutke u reprezentaciji, uživao u Engleskoj, igrao u Turskoj, Kini... Kada se okrenem, nemam za čim da žalim. Eto, mogu samo da kukam što su mi poništili čist gol protiv Partizana, ostalo ništa - iskreno kaže Milijaš u razgovoru za “Novosti”.

Oseća se kao da ga neko bocka iglama dok nanovo vraća sliku iz polufinalnog dvoboja sa Partizanom 16. aprila 2008, kada je kod 2:2 zatresao mrežu crno-belima.

- Dajem gol, trčim oduševljen ka severu. Odjednom, dolazi Trajče (Nikola Trajković) kod mene, dere se: “beži nazad, nije gol, ofsajd”. Ja mu kažem, kakav bre ofsajd, možda faul, nema šanse da je ofsajd, pa desetorica njih je bilo ispred mene. Onda vidim da je pomoćni sudija Bogdan Milisavljević podigao zastavicu. Nemoguće... Kao u inat, Jovetić posle postigne treći gol za Partizan, mi ispadnemo na pravdi boga. I to nije sve. Sutradan u Zemunu, kod jednog mog prijatelja, igrom slučaja naletim na pomoćnika Milisavljevića i lepo ga pitam - šta ti bi da mi poništiš čist gol? Njemu neprijatno, kaže, “izvini nisam video”. Zbog te greške se povukao, otišao u penziju, ali mene i dalje proganja ovaj poništeni gol.

Puca od emocija kada priča o svojoj Zvezdi. U njoj je “ostavio srce” u dva navrata (2006-2009, 2012-2014), na 155 utakmica u crveno-belom dresu postigao je 57 golova.

- Kao vezni igrač, ponosim se tom statistikom. Sa najdražim klubom doživeo sam i teške trenutke, srećom, lepih je bilo mnogo više. Osvojio sam sa Zvezdom tri titule, dva kupa, ostvario se kao igrač. Pitaju me sada da li se opet vraćam, pa da bude treća sreća. Meni su i dve sreće bile dovoljne. Ugovorom sam još godinu dana vezan za kineski Nei Mongol, ako dođe do raskida, realnija je opcija da se preselim negde u Evropu. Ko zna, možda se na “Marakanu” opet vratim za sezonu, dve. Iako imam 33 godine, osećam se odlično. Fudbal i dalje igram sa strašću kao kada sam i počinjao. Ni ne pomišljam da stavljam tačku na karijeru.

Posle Vulverhemptona i Manise, poslednje dve godine proveo je u Kini, prvo u Hebeiju, pa u drugoligašu Nei Mongoliju.

- Fudbal je u Kini postao top tema, doživljava ogromnu ekspanziju, dovode se velike zvezde za ogroman novac. Međutim, od sledeće godine stupa na snagu novi zakon po kome se ograničava broj stranaca na 3+1 po klubu, tako da će se sigurno zavrnuti slavine. Kinezi se okreću strategiji da ojačaju svoju reprezentaciju i mnogo više će forsirati domaće igrače. Meni je bilo lepo, ali i teško. Sve je ogromno. Putovanja su dugačka, ode se na gostovanje u sredu, kući se vratite u ponedeljak. Nisam bio sa porodicom i zato sada želim da joj se maksimalno posvetim - kaže Milijaš, koji sa suprugom Ksenijom ima jednogodišnje blizance Vasilija i Lazara.

OPET PRAVI
MILIJAŠ je presrećan što se vratilo poverenje u reprezentaciju Srbije i što se polako stvara pobednička atmosfera, kao kada je on igrao za “orlove”.
- To je bio fenomenalan period u eri Radomira Antića, stručnjaka od koga sam najviše naučio. Cenili su nas svi i samo spletom nesrećnih okolnosti nismo napravili nešto pravo na SP u Južnoj Africi. I sada sa Slavoljubom Muslinom imamo odličnu reprezentaciju, vraća se kult, publika. Samo ovako da nastavimo - kaže Milijaš koji ima 25 nastupa za nacionalnu selekciju (4 gola).