NOVOPEČENI reprezentativac Srbije Aleksandar Pešić je zemlju galskih petlova zamenio Italijom, gde flertuje sa "boginjom iz Bergama" i nada se srećnoj ljubavnoj priči u Atalanti. U razgovoru za "Novosti" otkriva dalje planove, za čime žali i ko je od igrača s prostora bivše Jugoslavije na njega ostavio jak utisak, dok Atalanta ove sezone igra zaista sjajan fudbal...

- Imamo mladu ekipu, željnu dokazivanja. Gasperini je sve kockice složio kako treba. Imao sam peh da sam nakon dolaska povredio metatarzalnu kost i pauzirao mesec i po dana. Polako se vraćam na teren i dobijam sve veću minutažu. Srećan sam što sam u klubu, čekam svojih pet minuta, koje ću iskoristiti na najbolji način. U Kupu sam se odužio golom i asistencijom, verujem da ću uskoro tresti mreže i u ligi. Tajna našeg uspeha leži u disciplini - jasan je Pešić.

NIKAD SE NE KAJEM SA 16 godina je napistio Niš, otisnuo se u Grčku. I opet bi učinio isto, jer ima jasan životni moto:
- Nikada se ne kajem zbog svojih postupaka. Kada pogledam iza sebe, mislim da su svi potezi koje sam vukao kroz karijeru bili pravi, vodili su me do mesta na kome se sada nalazim i mislim da bih ponovo učinio sve isto.

Sa 24 godina već ima zavidnu fudbalsku karijeru. Igrao je za OFI, Šerif, Tuluz, nekoliko naših ekipa...

- Napravio sam lepu karijeru, ali mislim da moje vreme tek dolazi i da ću svoj najveći uspeh tek ispisati. Ako bih nešto iz dosadašnjeg opusa morao da izdvojim, onda je to debi u reprezentaciji Srbije.

Selektor Slavoljub Muslin dao mu je priliku kao nekom ko dolazi, a zna se da nemamo prevelik izbor dobrih napadača.

- Rekao mi je: Opusti se, igraj fudbal onako kako najbolje znaš - prenosi Pešić.

U Jagodini je dokazao da igrači mogu uspeti u jakim ligama i bez dresa Zvezde ili Partizana.

- Jeste lakše do Evrope preko Partizana i Crvene zvezde. To su dve najbolje ekipe, prošao sam Partizanovu omladinsku školu. Za sve je potrebna sreća, tako i u fudbalu. Ako se poklope kockice, može se u Evropu i iz Javora, Metalca, Radničkog... Moj nekadašnji saigrač Aleksandar Jovanović je dobar primer, odbranama na Čairu izborio se za dres Arhusa.

Karijeri u Srbiji pamti i po promašenom ključnom penalu u finalu Kupa.

- Mnogo mi je krivo zbog toga. Hteo sam od Jagodine da se oprostim trofejom. Želeli smo kup, promašio sam taj penal, nažalost, ta slika mi se često vrti u glavi.

U Italiji je upoznao mnoge, hvali Mandžukića:

- Bili smo na doping testu posle duela sa Juventusom. Često posle utakmica menjam dresove, ali mi je zasad najdraži taj. Mario je odličan čovek i na mene je ostavio jak utisak.

PRETEKAO I RAMBA
MALO je poznato da nosi epitet najmlađeg debitanta u dresu niškog Radničkog.
- Debitovao sam u prvom timu sa 16 godina i tri dana. Pre toga, Dejan Petković Rambo sa 16 godina i 15 dana bio najmlađi debitant. Tu informaciju klub nije dao u javnost, tako da sada prvi put pričam o tome. Prvi meč sam odigrao kod Vladimira Jocića protiv ekipe ČSK iz Čelareva.