Nikolić: Imao sam duplu krunu na dohvat ruke, nepravedno mi je oduzeta prilika da završim sezonu osvajanjem trofeja

Uz Aleksandra Stanojevića, bez dileme je trener koji je u poslednjoj deceniji najviše prirastao srcu navijača Partizana. Marko Nikolić je letos započeo drugi angažman na klupi kluba iz Humske, godinu i po dana pošto je smenjen sa mesta šefa struke dok su crno-beli bili lider šampionata sa overenim plasmanom u finale Kupa.

Isti ljudi koji su ga tada smenili, pre nekoliko meseci su harizmatičnog stratega pozvali da ugasi požar koji je pretio da do temelja spali velike ambicije sa kojima se ušlo u novu sezonu.

- Presudila su dva detalja da odlučim da se vratim. Najpre, hteo sam da osetim sud Partizanove javnosti, što mi je od velikog značaja i tek kad sam video pozitivne reakcije rešio sam da prihvatim ponudu. Drugo, postoji želja da na neki način nadomestim nedostatak iz prvog mandata, posle dobijenih derbija, velike bodovne prednosti, učešća u Ligi Evrope, značajnih transfera igrača, uvedenog tima u finale Kupa. Praktično sam imao duplu krunu na dohvat ruke. Smatram da mi je nepravedno oduzeta prilika da završim sezonu osvajanjem trofeja koji su mi izmakli za mesec ili dva - rekao je Nikolić na početku novogodišnjeg intervjua poratlu "Mozzart sport“ i potom se osvrnuo na činjenicu da su ga za drugi mandat u Humskoj angažovali ljudi, koji su ga 18 meseci ranije smenili.

- Život je takav. I sport je takav da se neke stvari okrenu. Možda se, vođene nekom višom silom, dese prirodne kompenzacije. Verujem da je potrebno biti ispravan i tačan, čak nekad i platiti cenu, da bi se na kraju stiglo tačno tamo gde svako od nas zasluži.

Partizan je od razbijenog tima, eliminisanog u prvom kolu iz evro takmičenja, sa devet bodova zaostatka za Crvenom zvezdom, pod vođstvom Marka Nikolić minus spustio na šest pobedom u direktnom okršaju sa večitim rivalom, te nanizao 17 utakmica bez poraza, sa 15 trijumfa i dva remija.

- Bio bih prestrog ako bih rekao da nisam zadovoljan. Više od niza dobrih rezultata od Spartaka do Spartaka me raduje što i se nijednom u toj seriji Partizan nije provukao. To znači da rezultati nisu posledica srećnih okolnosti. A ne čini me zadovoljnim što smo i dalje na drugom mestu. Zato nisam euforičan, niti previše radostan. Posle svega, u igri smo za oba trofeja, što nam daje dosta motiva pred početak priprema. Za razliku od prošle godine u ovo vreme kad je bodovni zaostatak bio ogroman, a ekipa se pripremala za nešto što dolazi kasnije, sad će se uigravati za konkretne stvari.

U prvom mandatu u Humskoj Nikolić je često govorio o anomalijama u srpskom fudbalu, dok se od drugog dolaska u Partizan na prste jedne ruke mogu prebrojati konferencije na kojima je pričao o stvarima koje nisu direktno vezane za tim i igru rivalskog i svog tima.

- Usmerio sam energiju i misli isključivo na stvari na koje mogu da utičem. Ne dopada mi se mnogo toga u ovdašnjem fudbalu, ali izbegavam da se bavim njima. Osim što ih ponekad, sa pozicije struke, prokomentarišem. Ako bih nešto izgovorio, ugrizao bih se za jezik. Moj posao je da držim koncentraciju Partizanovih fudbalera. Oni razmišljaju i reaguju na isti način. Rade ono na šta mogu da utiču. Traže istinu na terenu. Da tu časno i pošteno odbranimo dres Partizana, koji nam mnogo znači. Svima - rekao je mladi strateg i uporedio samog sebe u dva boravka na klupi crno-belih.

- Nikad više nisam radio nego sad. U smislu vremena i koncentracije. Svako jutro sam u „Zemunelu“ između 7.30 i 8.00. Prvu kafu pijem sa kondicionim trenerom Mišom Filipovićem i Nadom, ženom zaposlenom u našem sportskom centru. Dolaze ostali treneri, radimo ceo dan. Najveća razlika je što sam uspeo da kontrolišem emocije.

Da li to onda zahteva i promenu ličnosti?

- Ja nikad neću pobeći od sebe. U novijoj istoriji Partizana nijedan trener nije platio veću cenu od mene, baš zato što nisam hteo da odustanem od svojih principa. To sigurno neću promeniti ni ovoga puta.

Uz isticanje da ga politika uopšte ne zanima, te da samo ponekad prokomentariše pojave u društvu ako je 100 odsto siguran da je to dobro za Partizan i srpski sport, Marko kaže da Partizanova publika voli ljude koji imaju stav.

- Ne doživljavam sebe kao velikog buntovnika. Samo radim ono što mi je posao. Mogu da pokažem neslaganje sa nekim pojavama. Kao, na primer, kad su se posle našeg remija sa Radničkim iz Niša, pojavili naslovi „ode titula“. Polovinom novembra? Tad još nismo dobacili ni do polovine prvenstva. Nisam sklon euforiji, niti depresiji, zato nisam mogao da shvatim da neko na 20-ak utakmica do kraj priča kako je sve gotovo. Ako je to bunt... Pre bih rekao: realno sagledavanje. Razumem u kakvom medijskom vremenu živimo, ali u njega ne mogu da se uklopim. Imamo po 10.000 komentara na nekoj vesti, a samo po 2.000 ili 3.000 ljudi na stadionu. Privržernost klubu se pokazuje tako što se zagreju grla i dlanovi, a ne tastature. Znam da su svima zanimljive Leonardove objave na Instagramu, međutim, meni je to poslednje na listi prioriteta. Svako može da ostavi komentar, međutim, bitan mi je samo sud Partizanove publike. Njeno mišljenje osluškujem.

Kada je pre nekoliko nedelja objavio da Uroš Đurđević sigurno neće ove zime napustiti Topčidersko brdo, Nikolić je istakao i da je mladi napadač shvatio da Partizan nije samo prolazna stanica.

- Ne mogu da se pomirim sa pričama da je Partizan usputna stanica, da je ovo klub u kome je dovoljno odigrati malo kako bi se ostvario transfer. Imamo primere igrača kao što su Živković, Pantić, Lukić ili Šaponjić, nemaju bitne uloge u novim klubovima. A imamo i one poput Ace Mitrovića i Ninkovića, prvo su ostavili neki trag u Humskoj, pa pravili malo ozbiljnije karijere napolju. Poruka mladim igračima, njihovim roditeljima i agentima je: nije suština bitisanja u Partizanu da se odigra neki minut samo da bi se otišlo što pre, glavom bez obzira, nego mora prvo da postoji odnos prema klubu i dresu. Tek onda njihove karijere dobijaju smisao - rekao je Marko Nikolić za "Mozzart sport".