Sale stvarno samo jedan

Pamtim svakog saigrača sa kojim sam kroz sve ove godine igrao u Partizanu i nikada se ni sa jednim nisam posvađao - rekao je svojevremeno Saša Ilić na pitanje o odnosu sa čitavom galerijom ljudi sa kojima je delio svlačionicu, dobro i zlo u Humskoj u prethodnih 20 godina.

To je Saša Ilić, čovek dečačkog osmeha, fudbalski i dalje jako koristan, koji će večeras sa početkom od 19.30 (Pink 2) u Humskoj protiv bratskog kluba PAOK stati uz rame Momčilu Vukotiću po broju utakmica za Partizan - 791. U bezmalo 800 utakmica za klub koji Ilić oseća svakim delom svog tela stalo je mnogo uspomena i lepih i onih drugih. Tu je čuveni promašaj iz meča sa Realom, maestralna partija protiv Njukasla u revanšu i hladnokrvno izveden šesti penal, golovi u derbijima, čudesne asistencije...

Ono što Saši Iliću omogućava da plašt legende fudbala na ovim prostorima nosi ponosno i bez ijedne mrlje je i nestvarno korektan odnos sa najvećim rivalom. Kada su se nalazili na terenu i Saša i njegovi protivnici su bili spremni da se pobiju ukoliko to nalaže "odbrana časti" grba na grudima, a kada se pogase svetla i spusti zavesa na svetkovinu našeg fudbala usledila bi kafa i prijateljsko ćaskanje. Boljeg primera od onog sa prezimenjakom Ilićem iz Zvezde, Dejanom nema, pošto njihov prijateljski odnos nisu uspele da poremete ni silne batine, koje su obojica u derbijima davali i primali.

- Za mene je Evertonovo slavlje neprihvatljivo. Takvo nešto mu uopšte nije trebalo u životu. Dao si gol, idi slavi sa svojim navijačima. Tako nešto ne sme da se dešava, ispada da su stranci veći partizanovci i zvezdaši od nas - poentirao je Ilić posle prolećnog derbija.

Značajan "začin" kompletno pozitivnom utisku o, od večeras, zvanično najdugovečnijoj legendi Partizana daje i uticaj na saigrače i ekipu izvan terena. Saletu nikada nije bio problem da se našali na svoj račun, da prima čak i packe u dečačkim igrarijama saigrača, da dve decenije mlađem cimeru nosi kafu ili doručak u sobu... Ipak, kada se dođe do terena i kada "broj 22" podvikne, sve je jasno.

I u trenutku kada stavlja tačku na nešto što shodno dešavanjima u modernom fudbalu teško bilo ko može da prestigne u bliskoj budućnosti Saša ne zaboravlja da pomene čoveka koji je takođe upisao 791 meč. Čoveka zbog kojeg će se i njegov otac Milan ljutiti što mu je odavno najavio ukoliko prestigne rekord.

- Svi znamo ko je Moca. Jedan i jedini - rekao je Saša.

Moca je stao na 791, Saša mu staje danas uz rame, a i dalje će da broji. Jer je Sale samo jedan...

VULIĆEVIĆ: STRAŠAN MALI
- TO je onaj mali sa brojem 22. Strašan igrač, strašan mali. Šta reći o Saši? Sebe smatram počastvovanim i privilegovanim što delim svlačionicu sa takvim čovekom. Pamtim da mi se odmah ponudio, našao na usluzi, kad sam došao u Partizan i da je takav prema svim igračima kad dođu u klub.

ĐURĐIĆ: PAMTIM PENAL IZ NjUKASLA
- TEK sam od letos sa njim, tako da je veći uticaj na mene Saša ostavio kroz praćenje Partizana kad sam bio klinac. Još mi ne izlaze iz glave neki ključni momenti iz mečeva sa Njukaslom, dan-danas pamtim njegovo lice kad je izvodio penal na tom meču.

BALAŽIC: TRČI KAO MLADIĆ
- MORAM da kažem da se divim njegovom fudbalskom znanju, samo ponekad na terenu ne bi trebalo da bude ovako nervozan kao što jeste. Ne znam kakva mu je genetika, jer ima 38 godina, a izgleda kao mladić kad trči po terenu.

JEVTOVIĆ: VELIKO DETE
- SAŠA je jedno veliko dete. Njegova strast je fascinantna, bez obzira na to što ima toliko mečeva iza sebe. Njegov pobednički mentalitet znači svim igračima u klubu.