Marko Elzner: Godine u Beogradu najlepše u životu

BIO je ljubimac navijača Crvene zvezde, jer je imao srce kao Triglav, jer za njega nije bilo izgubljene lopte, a igrao je na mestu libera elegantno kao Franc Bekenbauer ili Miodrag Belodedić. Marko Elzner (11. 4. 1960, Ljubljana) je odavno rekao zbogom fudbalu, bar zvanično, ali, ostao je uz loptu prateći sina Luku (34) koji se posle fudbalske karijere posvetio trenerskom poslu i evo ga na klupi Olimpije.

- Nikada nisam razmišljao da budem trener, to je jako stresan posao, a ja nikada nisam bio za jake stresove - priča za "Novosti" Marko Elzner koji se godinama nije pojavljivao u srpskim medijima. - Jednostavno, to me nije interesovalo.

o Ali vas interesuje trenerska karijera sina Luke?

- Luka je osam godina bio deo ekipe Domžala koja je dva puta bila prvak Slovenije, doj je jednom obukao i dres reprezentacije Slovenije, dok je Rok (30), koji igra u Kini, u drugoj ligi, dva puta bio u kombinaciji... Kada je preuzeo prvi tim Domžala, bio sam uz njega, pomagao, i savetima i na taj način što sam pomagao da se dovedu novi igrači, zadrže stari. Nedavno, Luka je preuzeo Olimpiju, pa smo se, u istom smislu, svi vratili u Ljubljanu.

o Da li je moguće da ste ama baš batalili fudbal?

- Ne u potpunosti. Ja sam vođa veterana Olimpije, godišnje imamo šest-sedam akcija, ali ne igram. Tu sam da organizujem, napravim štimung...

o Vreme provedeno u Beogradu se ne zaboravlja, za četiri godine nosili ste dres Zvezde 128 puta i postigli tri gola?

- Bilo je to najlepše razdoblje u mom životu, uostalom, bio sam u najboljim godinama, od 23 do 27, i normalno je da se taj period ne zaboravlja. Igrao sam dobro, imali smo vrhunski sastav, osvojili smo i prvenstvo i kup, društvo je bilo sjajno, prihvaćen sam kao da sam rođen u Beogradu... Šta ti treba više od toga...

o Postoje li kontakti sa tadašnjim saigračima, trenerima, funkcionerima?

- Svakako, sa Draganom Džajićem sam često u kontaktu, čujem se sa Mrkelom, Boškom i Milkom Đurovskim, sa Milanom Jankovićem sam dobar prijatelj ali sam nekako u poslednje vreme izgubio kontakt...

o Bila je to generacija za ponos?

- Zaista smo igrali dobro, a nikada neću zaboraviti duele se Real Madridom. Pobedili smo kraljevski klub na "Marakani" sa 4:2, a provukli su nam se, u Madridu smo poraženi sa 2:0 i bili eliminisani. Primili smo gol posle samo nekoliko minuta, imali potom neke prilike, a onda je pao i taj drugi, a odlučilo je što su Madriđani postigli dva pogotka na našem terenu. Šteta, bili smo u ta dva duela bolji.

o U reprezentaciji Jugoslavije vam se nije posrećilo?

- Sve je preslikano, pod indigo, kao i danas. Jugoslavija je uvek mogla više, ali skoro ništa konkretno nismo uradili. Dobro, bio sam u ekipi koja je na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu osvojila bronzanu medalju, ali to je ipak drugorazredna predstava. Ni na Evropskom prvenstvu 1984. u Francuskoj nismo ništa napravili, a Mundijal u Italiji 1990. prošao je bez mene...

o Da li poraz od Engleza u Beogradu(4:1) praktično završio vašu reprezentativnu karijeru?

- Ne, nije, mada je tako izgledalo. Jednostavno, to nije bio moj dan, ali sam posle toga odigrao još utakmicu sa Španijom u Ovijedu koju smo dobili sa 2:1. A onda je došlo do smene generacija. Nisam se, naravno, ljutio, došli su mlađi, to je tako u fudbalu.

o Srbija je "preskočila" tri velika takmičenja?

- O tome i pričam. A vredi mnogo više. Slično je i sa Slovenijom. Ipak, verujem da će Srbija u ovim kvalifikacijama iskazati svoj talenat, a igrača uvek ima, ima još 10 utakmica. Osnovno je da kvalitet postoji, valjda će sve doći na svoje.

o Šta se dešava u Sloveniji?

- Slovenačka liga je mnogo napredovala, dolaze i sve ozbiljniji igrači iz Evrope. Maribor je igrama u Ligi šampiona mnogo toga napravio, verujem da će Olimpija, koju trenira moj Luka, uspeti da napravi slične rezultate. Dolazak Milana Mandarića mnogo toga je pospešio. Što se reprezentacije tiče podmladili smo sastav, naši fudbaleri igraju u jakim evropskim klubovima, optimista sam.

o Hrvati su očigledno najviše toga napravili?

- Jesu, već godinama imaju odlične rezultate. Jaki su, a mnogo toga im se poklopilo. Imaju kvalitet ali i dodatni naboj koji nedostaje i Srbima i Slovencima. Nama fali taj nacionalni ponos kojim se Hrvati hrane. I kod nas, a i u Srbiji, kada krene malo naopako, sve krene nizbrdo. Svi moraju da stanu iza reprezentacije, inače neće biti pomaka. Ja, ipak, verujem da dolazi bolje vreme i za srpski i za slovenački fudbal - zaokružio je ovu fudbalsku priču Marko Elzner.