“Novosti” u poseti porodici Nikole Maksimovića: Slava i novac ga nisu opili

POSLE fudbalskih legendi, braće Milutinović, Miloša, Milorada, Velibora Bore, potom Milana Jovanovića Laneta, mnogo vode trebalo je da protekne Drinom pa da na sportskom nebu živopisnog gradića smeštenog na obali bistre Zelenike i podno planine Tare zablista nova, istinska sportska zvezda. Trenutno je u centru ne samo srpske već i evropske fudbalske javnosti Bajinobaštanin Nikola Maksimović. Postao je najskuplji srpski fudbaler svih vremena, čiji je transfer iz Torina u Napoli vredan 29 miliona evra.

Svojom pojavom, blagošću i širokim osmehom Nikola pleni gde god se pojavi.

- Slava i novac nisu ga opili. Videli smo to na svakom koraku u Italiji, publika ga naprosto obožava - priča nam Čedo, Nikolin otac, vodoinstalater u bajinobaštanskom Komunalnom preduzeću.

Prijaju familiji Maksimović iz ovdašnjeg sela Beserovina, ocu Čedomiru, majci Snežani i starijem bratu Ivanu, pohvale, ali ne zaboravljaju kroz šta su sve zajedno morali da prođu da bi Nikola dosegao do sadašnjih visina i sportske slave.

Nikola je zajedno sa svojim drugarima sa sedam godina kročio na fudbalski teren u Sportskom centru "Braća Milutinović" u Bajinoj Bašti. Prvi trener u ovdašnjoj Slogi bio mu je Nikola Mijatović Rus, iz čije škole su izašli mnogi kasnije afirmisani igrači, a među njima i Milan Jovanović Lane. U potrazi za poslom, porodica se preselilila u Novi Sad, gde je Nikola nastavio s treninzima u privatnoj fudbalskoj školi "Indeks" Mikija Radočaja. S njim je radio trener Miroslav Smajić Smajo.

Dve godine se Nikola, u generaciji s Mitoševićem, Kataijem i Mudrinskim, kalio u fudbalskoj školi Vojvodine - igrao je tada u napadu i bio glavni strelac. Porodica se, zbog posla, vraća u rodni kraj, i Nikola u gradu na Drini nastavlja karijeru u FK Sloga, uz trenera Miloša Živanovića, a potom radi sa Sašom Petrovićem i Ljubišom Vujičićem. Zapazila ga je Sloboda iz Užica, u čijem je kadetskim redovima bio dve godine. Kad je matična Sloga ušla u Srpsku ligu, pozvala ga je da sa 16 godina igra u prvom timu. Sloboda ga je pustila da ode, odigrao je sve utakmice u polusezoni, a na prvoj dao odlučujući gol za tri boda.

- Tog leta na Tari se pripremao Partizan. Trener Radojko Veselinović je okupio reprezentaciju Bajine Bašte da odigra utakmicu s crno-belima. Ukazao je poverenje Nikoli, iako je bio ubedljivo najmlađi, dao mu je priliku da počne utakmicu. Odlično su parirali crno-belima, više od sata držali rezultat 1:1. Utakmicu su gledali i ljudi iz FK Sevojno, člana Telekom lige Srbije, danas Prve lige. Bili su uporni, i Nikola se našao u redovima Sevojničana. U tom klubu ostao je tri i po godine, gde je sa 18 godina postao kapiten. Ušli su u Superligu Srbije, usledila je fuzija sa Slobodom - priča tata Čedo.

Nikola sa "petlićima" FK Sloga iz Bajine Bašte

Potom sledi odlazak u Crvenu zvezdu, o čemu nam je letos, za vreme kraćeg odmora u Bajinoj Bašti, pričao Nikola.

- Zahvaljujući insistiranju Prosinečkog došao sam na "Marakanu", gde sam stekao punu afirmaciju i postao reprezentativac. Po Robijevom odlasku mnogo toga se u klubu promenilo, želeo sam da odem, imao ponudu od engleskog Fulama, međutim, nisam dobio radnu dozvolu.

Uz pomoć menadžera stigao je u Torino, gde je ostavio vidljiv trag u prethodne tri i po godine. A nedavno se preselio u Napoli, s rekordnim transferom u srpskom fudbalu...

Ivan i Nikola Maksimović

ZAŠTO TAKO, SINIŠA?

OCA Čedu i majku Snežanu teško je pogodila izjava Siniše Mihajlovića da je za njega Nikola mrtav.

- Nikola izuzetno poštuje Sinišu, jer je mnogo doprineo njegovoj uspešnoj karijeri. Pitao je on Sinišu - šta biste vi uradili da ste na mom mestu, a ovaj na to ništa nije odgovorio - kažu Nikolini roditelji.

Radojko Veselinović i Nikola

KOCKICE SREĆE SAMI SLAŽEMO

- MOJA poruka mladima je da se bave sportom. Tako se najlepše i najzdravije odrasta. Neko od njih će ostvariti sve sportske snove, većina njih neće, i to je tako. Mnogo je talentovanih ostalo nedorečeno, izgubilo se. Ja, iskreno da kažem, nisam važio za veliki talenat, ali radom uspevam da stalno napredujem. Budite istrajni i srcem volite ono čime se bavite. U svemu tome prisutan je i faktor sreće. Obično se kaže da treba da se poklope sve kockice za uspeh. Mora se imati na umu da većinu njih mi slažemo - iskreno završava priču Nikola.

Čedo Maksimović

BRAT IVAN VIŠE OBEĆAVAO

PET godina stariji brat Ivan više je kao fudbaler obećavao od Nikole. Rasni napadač i ubojiti strelac karijeru je započeo u čačanskom Borcu, zajedno sa Nikolom kratko igrao u Sevojnu, ostavio trag u lučanskoj Mladosti, lazarevačkoj Kolubari, pribojskom FASP, Radniku iz Nove Pazove, ovdašnjoj Slogi. Karijeru završava u nižerazrednom FK Perućac iz istoimenog mesta kod Bajine Bašte.

- Ne znam čije su fudbalske gene sinovi nasledili. Istina, i ja sam kao mladić igrao fudbal, ali tada nisam imao uslove da se fudbaski školujem. A i da sam ih imao, pitanje je da li bih nešto postigao - kaže otac Čedo.

VUKAN I ANICA

NIKOLA Maksimović je zasnovao porodicu. Supruga Nevena, ljubav iz rodnog grada, podarila mu je sina i kćerku. Vukan je rođen u Italiji, u prvoj godini Nikolinog igranja u Torinu, a Anica u Srbiji, u vreme kada je Maksimović bio na oporavku posle operacije na nozi.

- Mlad sam se oženio, stekao porodicu, i to je učinilo da brže sazrevam, da mnogo realnije gledam na stvari u životu. Porodica je moja najveća podrška, najveći motiv. Zasada ne planiramo proširenje porodice, ima vremena, mladi smo - kaže, uz osmeh, Maksimović.