Mitošević: I Evropa je bila na kolenima

POČEO je Dušan Mitošević (17. 11. 1949, Žitište kraj Zrenjanina) da ozbiljno igra fudbal u 26. godini, ali to mu nije smetalo da izgradi lepu karijeru i kao igrač i kao trener. A prvo pitanje da li je bio bolji kao igrač ili trener - zateklo ga je.

- Ovo je prvi put da me neko to pita i zaista ne znam šta da odgovorim. Moram da razmislim - pričao je, za "Novosti", Mitošević, koji svako leto provodi u Beogradu, a živi već 20 godina u Limasolu, na Kipru.

* Hajde, dajemo vam pet minuta da se odlučite...

- Iako sam kasno počeo da igram fudbal, sakupio sam kao fudbaler preko 40 evropskih utakmica, što u kvalifikacijama za Ligu šampiona, što u Kupu UEFA, ali nisam osvajao trofeje. Kao trener sam osvajao i prva mesta, uvodio u više lige, imam sigurno desetak trofeja. Možda sam bio uspešniji kao trener - sa osmehom konstatuje nekadašnja gromada od centarfora.

* Ipak, da krenemo od igračke karijere: početak u rodnom Žitištu, postajete poznati u Smederevu (96 utakmica, 42 gola), a "eksplodirali" ste u Radničkom iz Niša (u dva navrata odigrali 199 utakmica i postigli 76 golova).

- U Nišu je tada stasavala sjajna generacija, nedavno je o njoj snimljen i film, i tek tada smo valjda svi shvatili koliko smo bili dobri. A ja sam postao najbolji strelac u istoriji kluba, ispred legende kluba Nenada Cvetkovića.

* A onda je "pola" Evrope bilo na kolenima?

- Tri puta zaredom smo igrali u Kupu UEFA, to je podvig za sva vremena, ali je sezona kada smo stigli do polufinala bila za nezaborav. Igrali smo sa AZ Alkmarom u Nišu 2:2, kod 1:0 za nas, poništen mi je gol koji sam postigao makazicama sa 16 metara, što je bila neshvatljiva sudijska odluka. U revanšu nismo imali šanse, katastrofalno smo izgubili (5:0), platili ceh neiskustvu, malo smo se i mi digli, pa finale ostade samo san.

* Pogađali ste i mreže Zvezde, Partizana?

- Imali smo sjajan tim, igrali u formaciji 4-3-3. Branili su Pantelić i Milenković, igrali Gavrilović, Obradović, Mitić, Panajotović, Vojinović, Halilović, Bojović, Bane Đorđević, Redža Stojiljković, Aleksić... Od mlađih, ulazili su Drizić i Rinčić, igrao sam malo i sa Piksijem Stojkovićem. Sećam se kao sada, kada su gostovali Zvezda i Partizan navijači su provaljivali ogradu i pratili utakmicu sa atletske staze, na stadionu je bilo 22.000 mesta, a mečeve je gledalo 25.000 navijača. Pobedili smo Zvezdu, ja sam postigao jedini gol, tukli Partizan sa 2:0, opet sam bio strelac...

* Usledila je sjajna godina u Grčkoj?

- Već sam imao 34-35 godina i dobio poziv da im pomognem. Borili su se za titulu s Panatinaikosom i jurili Kup UEFA. Odigrao sam 26 utakmica, postigao šest golova, ali će mi utakmica sa Atinjanima ostati u neprijatnom sećanju. Igralo se u Solunu, pred rekordnih 43.000 geladalaca, bila nam je potrebna pobeda da budemo prvi. Promašio sam zicer sa pet metara i PAO je okrenuo utakmicu i poveo s 2:1. Onako iz besa, postignem neverovatan gol glavom sa 16 metara, ali ostade 2:2, Panatinaikos dođe do titule, a u Solunu i danas ne pamte moj gol nego onaj promašaj.

* Kako ste uplovili u trenerske vode?

- Spontano, možda i slučajno. Studirao sam na Višoj ekonomskoj školi spoljnu trgovinu, ali zov fudbala je na kraju nadjačao želju za promenom poziva. Imao sam sjajne učitelje, počev od Ivka Glišovića, Duce Nenkovića, Toše Manojlovića...

* U Iraklisu ste završili karijeru, tu ste i krenuli u trenerski svet?

- Počeo sam u IM Rakovici, pa Smederevu, Jastrebac iz Niša sam uveo u Prvu ligu, u Radu bio pomoćnik Toši Manojloviću, da bi u Iraklisu proveo dve divne godine, a vrh je bio plasman u Kup UEFA.

* Pet godina u Anortozisu i pregršt trofeja?

- Nisam hteo da idem na Kipar, ipak, nekako sam prelomio. Anortozis je izbeglički klub, tada je bio mnogo manji od APOEL i Omonije, ali, došao sam, ispostavilo se, u pravom trenutku. Već prve godine smo postali šampioni, euforija je zavladala u gradu, klubu, pa smo za naredne četiri godine osvojili još tri titule, Kup i Superkup, postigli nešto do tada nezamislivo.

Mitošević je još trenirao kiparske klubove, AEK (Larnaka), Apolon i Aris iz Limasola, APOP (Pafos), Ermis i Aja Napu, grčke ekipe Panseraikos i Pijerikos, a godinu dana je sedeo i na klupi Zemuna.

- Sada se odmaram, ali dobro se osećam i nadam se da ću uskoro ponovo na "električnu" trenersku stolicu.