NEMA više Partizanovog poslovođe. U Beogradu je posle duže bolesti u četvrtak prestalo da kuca srce legendarnog asa crno-belih iz čuvene generacije "Partizanovih beba" Vladice Kovačevića (76). Tužna vest o napuštanju životne scene asa koji svojim umećem nikoga nije ostavljao ravnodušnim zatekla je njegovog dugogodišnjeg saigrača Ivana Ćurkovića u inostranstvu. Šok je najpribližnije stanje kojim se može opisati njegova reakcija kada je od "Novosti" doznao da je ostao bez velikog prijatelja i kolege.

- Vladica mi je bio prijatelj. Veliki prijatelj. Bio je jako značajno ime u našem fudbalu, neko oko koga se sve okretalo u igri Partizana. Kasnije smo se viđali i u Francuskoj. Igrali smo veoma dugo zajedno i ne kažem to iz kurtoazije nego zato što je zaista tako bilo - tadašnja igra Partizana se bez njega nije mogla zamisliti - istakao je Ćurković.

Pored igračkih, ni ljudski kvaliteti Vladice Kovačevića nikada nisu dolazili pod lupu, bilo čiju.

- Bio je izrazito pametan čovek. Posle igračke karijere se posvetio trenerskom poslu, uglavnom radu sa mlađim naraštajima, to je bila njegova misija. Siguran sam da bi imao dosta uspeha u trenerskom pozivu, ali očigledno je da nije imao tu vrstu ambicije. Ostaje velika praznina posle vesti o Vladičinoj smrti, jako mi je žao - završio je drhtavim glasom Ćurković.

BJEKOVIĆ: SVE SMO POKUŠALIZAJEDNO su igrali samo godinu dana, ali je prijateljstvo ostalo za sva vremena. Nenad Bjeković je jedan od prijatelja Vladice Kovačevića koji je do poslednjeg trenutka verovao u njegovu pobedu nad bolešću i posećivao ga u bolnici.
- Šta mogu da kažem u trenutku kada sam izgubio tako dragu osobu, velikog prijatelja. Jako je teško pronaći prave reči. Pokušali smo sve što je bilo u našoj moći, supruga, kćerka, mi prijatelji... Ovo je ogroman gubitak za sve nas, Vladica je bio divan čovek - procedio je primetno skrhani Bjeković.

Kovačević je za Partizan odigrao ukupno 487 utakmica i postigao 319 golova. Zlatan period njegove karijere usko je povezan sa najvećim klupskim uspehom - plasmanom u finale Kupa šampiona u sezoni 1965/1966, kada su crno-beli zastali na poslednjoj prepreci protiv madridskog Reala na "Hejselu". Udarnu "iglu" te ekipe predstavljao je Mustafa Hasanagić koji je posebno emotivno primio vest o smrti velikog prijatelja.

- Jako mi je teško, ne mogu da nađem prave reči, ostao sam bez teksta - procedio je Hasanagić, pa posle kraće pauze nastavio: - Ostali smo bez poslovođe, divnog čoveka, majstora fudbalske igre. Poslednji put smo se videli na toj neuspešnoj Skupštini kluba. Kasnije sam želeo da ga posetim u bolnici "Sveti Sava", ali nije bilo dozvoljeno...

Pokušao je Hasanagić da se priseti još nekih detalja višedecenijskog prijateljstva sa Kovačevićem, ali su ga emocije savladale.

- Bili smo zemljaci, poznati kao "Užička republika", on je bio rodom iz Ivanjice, a ja iz Priboja. Ništa više ne mogu da kažem, puno mi je žao mog Vladice - sa tugom u glasu je završio Hasanagić.

Vreme i mesto sahrane Vladice Kovačevića biće naknadno objavljeni.

IZ IVANjICE DO VISINA

JEDAN od najvažnijih igrača zlatne generacije Partizana rođen je 7. januara 1940. u Ivanjici. Kao 15-godišnjak je počeo da se bavi fudbalom u Partizanu, a debi za crno-bele je imao u sezoni 1958/1959. Tokom sedam godina igranja za Partizan osvojio je četiri titule, a odigrao je 13 utakmica za reprezentaciju i postigao dva gola.

U periodu od novembra 1981. do februara 1983. bio je trener Olimpika iz Liona. Ostatak svoje trenerske karijere je proveo na trenerskim poslovima u Partizanu, a dugo je bio i direktor Omladinske škole.