FUDBALSKA RAZGLEDNICA: Sto evra za minut fudbala

OD STALNOG DOPISNIKA: PARIZ

IMA li ko kartu više? Stari tapkaroški štos. Onaj što traži, taj i nudi. Može ispod ruke. Nema problema. Što nema u izlogu, ima u radnji. Ulaznica je kod ortaka. Da se Vlasi ne dosete. Cena? Prava sitnica!

Naoštrili se organizatori EP da se ovoga puta ozbiljno obračunaju s preprodavcima. Kao milion puta do sada. Mahali astronomskim kaznama od 15.000 do 30.000 evra. Utiskivali nominalne karte. Upućivali apele i pretnje. Pa, opet ništa.

- Niko ti, prijatelju, ne proverava ime. Samo te triput pretresu, i to je sve - veli juče jedan ispred fudbalske arene u Sen Deniju i maše tiketom kao na koridi.

Elektronski vek, takav i pristup. Osavremenili se i valjatori. Sad sve, uglavnom, ipak, ide preko interneta. Prestižni komad hartije na društvenim mrežama, u oglasnom prostoru, na sajtovima za kupovinu i razmenu. Pljuštale ponude, uz vitrinu, sofu i ram za slike. Francuska - Portugalija, slobodno, na zidu "fejsbuka". Neustrašivo okačeni brojevi telefona.

Poslednja prilika za nabavku s ove strane zakona pružala se u petak, kada je na zvaničnom sajtu istaknuto nešto sačuvanih karata. Za sat, planulo je sve što je ponuđeno, po regularnoj ceni od 445 do 895 evra. Drugima preostalo samo da zažmure i ofarbaju moral u crno.

Zakon ponude i potražnje multiplikovao je cene iz sata u sat. Očas posla, od nekoliko stotina, do nekoliko hiljada. Šeststo iza gola. Tri hiljadarke s pogledom na centar. Najbolja mesta juče su se nudila za 10.000 evra. Sto evra po minutu. Deset za dribling, pet za klizeći start. I, nalazila kupce. Ima se, može se.

Srećkovići i promućurni, muvali su se već posle četvrtfinala u taboru gubitnika namernih da se ratosiljaju balasta optimističkog paketa kupljenog do same završnice. Razočarani Nemac u Marselju utopio karte za sinoćno finale, po kupovnoj ceni od 350 evra. Nije mu bilo ni do čega.

Nisu svi kupci te sreće. Juče u Sen Deniju, neki drugi "navijači", neke druge cene. Hiljadu. Dve. Dve i po. Licitacija po strogim pravilima tržišta liberalnog kapitalizma, bez stila, popuštanja i milosti. Dok jedni pobeđuju, a drugi gube, nek se, bar, malo i zaradi.