FUDBALSKA RAZGLEDNICA: Tupe vile “crvenih đavola”

OD STALNOG DOPISNIKA: PARIZ

PREPLAVILI su Belgijanci sever Francuske. Bilo ih je, s druge strane granice, i svih sto hiljada. Ali, zbog fudbala su džaba dolazili. Što rekoše Francuzi, “crveni đavoli” su doputovali tupih bodlji na vilama.

Ako ništa drugo, mogli su, bar, da se nauživaju u veličanstvenoj arhitekturi Lila i centralnog trga najflamanskijeg grada u Francuskoj, i tako se, gotovo, osećaju kao kod kuće. S tim što im je u odbrani duvala takva promaja, kao da na toj kući nemaju ni vrata, ni prozore.

Imali su priliku Belgijanci da odavde, uz malo jevtinijeg benzina u rezervoarima, odnesu samo bogatu turističku razglednicu. Fudbaleri su im se u četvrtfinalu i ponašali, onako, kao umorni turisti. Poneli su nagrag, pod miškom, i nedosanjane snove za mnogo većim uspehom jednog od favorita, što je epitet koji im se u ovom sportu retko prišiva. Prokockali nesvakidašnju priliku, sve ne ulazeći u gubitnički kazino “Barijera” u Lilu.

Ni zbog mnogo čega drugog nisu, baš, morali da dolaze. Kod njih su jevtiniji i cigarete i pivo, bolji su im i pomfrit i stripovi, osvetljeni su im auto-putevi a dozvoljene su i javne kuće, za one kojima je potrebno da ih kroz noć vode crveni fenjeri. Jedino se boca vina isplati.

Sve to, odigravalo se nedaleko od mesta u kome su se, u istom danu, ubrzo posle “bregzita”, u obeležavanju stogodišnjice čuvene bitke na Somi, najteže u Prvom svetskom ratu, s 1.200.000 poginulih, sastali francuski predsednik Fransoa Oland i britnski premijer Dejvid Kameron, da ojačaju poljuljano evropsko prijateljstvo.

Za to vreme, na stadionu “Pjer Moroa” nije viđen naročiti otpor Belgijanaca u fudbalskom ratu s delom Britanaca koji su ostali na Evropskom prvenstvu.

Za utehu, i u inat Velšanima, Belgijanci, suprotno svojim protivnicima, ostaju u Evropi, pa će Francusku i Lil i dalje moći da posećuju, do mile volje, bez konkurencije, carine i pasoša, ako budu imali zbog čega.