FUDBALSKA RAZGLEDNICA: Put Engleza u nepoznato

OD STALNOG DOPISNIKA: PARIZ

TRI engleska navijača ulaze u podzemnu železnicu. Sva trojica su u različitim dresovima svoje reprezentacije, teget, svetloplavom i belom, ali s istim grbom. Mnogo puta su se Englezi kvalifikovali do sada, logično je, izmislili su fudbal. Sad, u nekom drugom, višem smislu, ponovo menjaju dres. Presvlače se politički, s nepoznatim ishodom za budućnost Ujedinjenog kraljevstva i cele fudbalske Evrope.

Ulaze na Sen Mišelu. Pokušavaju da na komplikovanom francuskom iščitaju ime sledeće stanice. Uvek su imali problema sa stranim jezicima. Oni su, ipak, na Ostrvu, bili, i ostali, izolovani.

Ne zna se kako su ova trojica glasali. Ali, učtivi su. Ućutali se, nekako. Nisu to više oni huligani koji su se ponašali kao da su kod kuće. Sad više dođu kao pravi stranci. Na zadnjoj platformi, pomeraju se da prođu drugi domaći i evropski putnici. Izvinjavaju se. Naravno, na engleskom.

Osvrću se oko sebe. Traže pogledom društvo za piće, kad izađu. Možda nekog poznatog, Škota ili Irca? Ostali u vagonu potpuno mirni u odnosu na njihovu pojavu. Ravnodušni su na fudbal u ovom trenutku. Ali, zanima ih sudbina Bregzita, po soptvenu, evropsku kožu. Trojica Engleza se čude kako je moguće da danas postoji neko koga ne zanima fudbal.

Sad bi i da zapevaju, navijački. Ali, ne ide. Nije vreme. Čime li se bave u obinom životu? Inženjer? Lekar? Vozač autobusa? Nezaposlen? Hoće li imati posao kada Velika Britanija i faktički izađe iz EU?

Izlaze na Halama. Traže presedanje do Trga Šarl de Gol. Šuma natpisa. Vrte se desetak minut ukrug. Žale se na loše obeležene putokaze u razgranatom čvorištu podzemne železnice ispod najvećeg evropskog tržnog centra koji se već duže vreme renovira. Potpuno su dezorijentisani, ali ne gube nadu i duh.