KOMENTAR: Grobari

KAD su pre mnogo decenija navijači Partizana dobili nadimak "grobari", to je uglavnom bilo zbog toga što su na utakmice išli u crnim majicama. Ovih dana jedna grupa ljudi smeštenih u Skupštini istog kluba zavili su klub baš u - crno. Daleko bilo, niko nije otišao na onaj svet, ali sa ovog sveta odlazi ideja o dobro organizovanom klubu slavne tradicije koji je pre pola veka sa malo slavnijim klubom igrao finale Kupa šampiona.

Crni crno-beli... U utorak popodne skupili su se da izaberu predsednika, a rastali su se kao da su najcrnji neprijatelji. Ono što su jedan drugom izgovorili u lice, majke koje su tom prilikom u psovkama "opevane" i grimase delegata na Skupštini govorili su isključivo o tome gde je danas srpski fudbal i gde je Partizan. Skoro pa na mestu gde rade - grobari. Lepo je bilo gledati Savu Miloševića na terenu, u ulozi potpredsednika FSS, Miloš Vazura je i dalje novo lice u Humskoj 1. Oni i njima slični su u utorak popodne bili deo cirkusa u kojem je bilo bar 50 klovnova u crno-belom koji su jedan dostojanstven skup, kako je bilo planirano, pretvorili u divljanje pod šatorom. Neko reče, falili su samo "žena sa bradom" i "čovek od gume". Kao u pravom cirkusu...

Pogledajte samo ovu simboliku: klub koji je umeo u Narodnom pozorištu na sjajnoj priredbi da proslavi 70 godina postojanja, sada je došao u situaciju da mu najsramnija izborna skupština u istoriji traje tačno 70 minuta. I u svakom od tih 70 minuta smestila se bar po jedna ružna rečenica, psovka, opaska, gest. Crni crno-beli su skoro pa sahranili sve što ih je do sada krasilo. Dostojanstvo u pobedi i u porazu. Jednom rečju: GROBARI!